Сви Српски патријарси и архиепископи Српске православне цркве

Реч Архиепископ настала је од грчке речи “архи” (изнад; над; госпоствен) и египатске “мандра” (стадо). У Србији означава духовног вођу – старешину важнијег или већег броја манастира. Највиши је калуђерски (монашки) чин.

1. Свети Сава 1219-1233, 1235.

2. Св. Арсеније I Сремац 1233-1263, 1266.

3. Свети Сава II 1263-1271.

4. Данило  I 1271-1272.

5. Св. Јоаникије  I 1272-1276, 1279.

6. Св. Јевстатије  I 1279-1286.

7. Јаков 1286-1292.

8. Јевстатије II 1292-1309.

9. Свети Сава III 1309-1316.

10. Свети Никодим 1317-1324.

11. Свети Данило II 1324-1337.

СВИ СРПСКИ ПАТРИЈАРСИ

Употреба ове титуле почиње негде од Четвртог Васељенског сабора (451) и настала је од грчке речи “патри“ (отац) и “архи“ (госпоствен; власт). То је титула поглавара помесних аутокефалних цркава.

1. Св. Јоаникије II 1338-1346, 1354.

2. Свети Сава IV 1354-1375.

3. Свети Јефрем 1373-1379 , 1389-1392,1397

4. Свети Спиридон 1379-1389.

5. Данило III 1392-1398.

6. Сава В 1398-1406.

7. Данило IV 1406.

8. Кирило 1407-1419.

9. Никон 1420-1435

10. Теофан 1446.

11. Никодим II 1446-1453.

12. Арсеније II 1453-1463.

После пада Србије под Турску 1459. настало је у цркви нередовно стање и Патријарашки престо – није уредно попуњаван. У списима се 1524 г. спомиње епископ Марко који се ..”приџава престола Светог Саве”. Тек је лета Господњег 1557 године успостављено редовно стање у Патријаршији.

13. Макарије Соколовић 1557-1571, 1574.

14. Антоније Соколовић 1571-1575.

15. Герасим Соколовић 1575-1586

16. Саватије Соколовић 1587.

17. Никанор ?

18. Јеротеј 1589-1591.

19. Филип 1591-1592

20. Јован 1592-1614.

21. Пајсије I Јањевац 1614-1648.

22. Свети Гаврило Рајић 1648-1655,1659.

23. Максим Скопљанац 1655-1674,1680.

24. Арсеније III Црнојевић 1674-1690 , 1706.

25. Калиник  I 1691-1710.

26. Атанасије  I 1711-1712.

27. Мојсије Рајовић 1712-1726.

28. Арсеније ИВ Јовановић-Шакабенда 1725-1737.

29. Јоаникије III Караџа-Грк 1739-1746.

30. Атанасије II Гавриловић 1747-1752.

31. Гаврило II Сарајевац 1752.

32. Гаврило III 1752.

33. Викентије Стефановић –

34. Пајсије II Грк –

35. Гаврило IV Грк –

36. Кирило II 1758-1763.

37. Василије Јовановић-Бркић 1763-1765, 1772.

38. Калиник II Грк 1765-1766.

Ферманом султана Мустафе III укинута је 1766 године србска Пећка патријаршија и потчињена Цариградској. Србска патријаршија је поново успостављена 1920 године са седиштем у Београду.

39. Димитрије Павловић 1920-1930.

40. Варнава Росић 1930-1937.

41. Гаврило Дожић 1938-1950.

42. Викентије Проданов 1950-1958.

43. Герман Ћорић 1958-1990, 1991.

44. Павле Стојчевић 1990-2009.

45. Иринеј Гавриловић 2010-2020.

Извор (Башта Балкана – Хаџи Милан Арсеновић)