САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА ИЛИ ЗАШТО НАС ДЕЛЕ?
Сваком Србину позната је крилатица Само слога Србина Спасава. Налази се на штиту српског грба, а датира још из 12. века када се појавила на српском крсту или крсту Светог Саве. Употреба овог крста почиње за време Св. Саве – првог архиепископа аутокефалне Српске православне цркве. Свети Сава позвао је Србе да се уједине, прогласе националну аутономију и започну отпор доминацији Католичке цркве.
Пише: Марија Вукићевић
Но, без обзира на порекло и историјски значај ове пароле, зашто нам је заиста битна ова једноставна а опет тако оптерећујућа, задужујућа па и оптужујућа парола. Зашто Срби морају да схвате да само слогом и јединством као народ можемо напредовати, уздизати се, усавршавати се али и бранити се од непријатеља и спољашњих штетних угицаја било које врсте? Или, да окренем другу страну ове крилатице и поставим питање: зашто је другима битно да нас деле, да праве раздор између нас? Зашто су другима једино добри Срби који су разједињени и подељени? Зашто вековима дозвољавамо да нам праве понор неслоге и нејединства?
Да не залазим дубоко у прошлост, да кренем само од Другог светског рата. Као да није било довољно што је Србија била окупирана територија, што су Нацисти вршили терор, што су Усташе убијале на стотине хиљада Срба у најзлогласнијим логорима, не, него су морали Срби да се поделе. Наравно, како друго него на партизане и четнике. На Маршалове јуришнике и припаднике Краљеве војске. Делио се крај, село, атар, кућа….. на припаднике партизана и припаднике четника. Комшија на комшију, рођак на рођака, брат на брата је јуришао, свако са своје идеолошке стране. И изгибоше Срби у тој братоубилачкој борби, на радост окупатора и непријатеља који је само потпиривао ватру мржње међу народом. Колико је само четника од стране партизана тајно побијено, бачено у јаме и заборављено као да никада нису ни постојали?
После другог светског рата, славили су Срби великог Маршала, јер тако им је њихова борба дала. Комунистичка партија била је једина партија, са великим „спаситељем“ и доживотним председником државе, највећим Србомрсцем ма колико то неки не видели и не желели да признају. И опет је тај Син свих синова – Јосип Броз потпиривао раздор међу Србима делећи их на послушне и лојалне комунисте и противнике комунистичког режима који су ухођени, хапшени, затварани на највећој послератној голготи за Србе – Голом отоку и опет убијани. Још једном Срби се дељени – на комунисте и некомунисте.
Смрћу Броза, створили су се услови за сасвим нови живот, нови развојни пут, нови почетак. И уместо да се напокон Срби сложе, ослоне само на себе, изграде државу у којој неће бити подела, не рачунајући на политичке поделе што је сасвим нормално да постоје у некој држави уколико не прелазе границе мржње, долази до тешког раздобља за који, руку на срце, нису Срби криви. Светски играчи имали су план да распарчају и да подрже растурање Југославије, која, искрено говорећи више је била маћеха него мајка Србима. Распала се Југославија, отцепиле се Словенија, Хрватска, БИХ, а нешто касније и Македонија и Црна Гора, и у том грађанском рату Срби су поново страдали у великом броју, али бар није било братоубилачког убијања међу самим Србима. Преживели смо и тај рат, држава почела да се опоравља и шта се дешава?
Дешава се да поновни раздор и разједињеност међу Србима јер смо почели да се делимо по било којем критеријуму који смо могли да смислимо или да нам смисле и наметну други. Није било довољно што су нас Србе распарчали и раздвојили у неколико држава него смо и у оквиру једне државе почели да се делимо на: комунисте и атникомунисте, вернике и атеисте, југоносталгичаре и противнике Југе, „избеглице“ и староседеоце, присталице власти и присталице опозоције, националисте и глобалисте, патриоте и антишовинисте, плаве, жуте, црвене, љубичасте…..
Па докле браћо Срби? Докле ћемо дозвољавати да нам бацају коске раздора и баш сваки догађај и појаву у свету или у локалу буде нови разлог за поделу? Док се ми свађамо да ли је Земља равна или округла, да ли је Тито био највећи србомрзац или највећи доброчинитељ Србима, да ли су вакцине опасне или корисне, да ли треба се отцепи део територије (зар треба уопште да се у једној сувереној држави поставља то питање??) или да се чува територијална целовитост, да ли постоји стварна опасност од неког вируса или је он параван за друге ствари, да ли су бољи жути или црвени (а народ пљачкају и једни и други)….други нам окупирају и израбљују природна богатства и ресурсе, уништавају привреду, претварају радну снагу у јефтине, модерне робове. Други нам ревидирају историју, умањују значај српских битака и победа и улогу српске војске у историјским ратовима, други нам умањују број жртава у свим досадашњим сукобима, други праве џелате од нас и онда када смо највише жртава имали, други нас УНИШТАВАЈУ!
Докле год ми Срби не схватимо да сви ми можемо (и требамо!) да имамо различито мишљење о политичким опцијама и идејама, економској ситуацији, дешавањима о свету, Звезди и Партизану, АЛИ када треба да се брани српство, земља, историја, култура, вера, традиција, порекло….Срби МОРАЈУ да буду сложни и јединствени! И није битно да ли је Србин из Републике Српске, Црне Горе, Србије, Хрватске…..јер смо сви од истог претка саткани и од истог генетског материјали саздани, ако не желимо да као народ нестанемо, МОРАМО бити сложни. У слози и јединству је наша моћ и снага! Знају то добро наши непријатељи пазато и покушавају већ вековима да нас деле бацајући нам искре раздора а ми, наивни, увек се „палимо као хепо коцкице“ и редовно гутамо бачени мамац неслоге. Да ли смо свесни, браћо Срби, колику моћ би имали када би били сложни, колику снагу би демонстрирали својим јединством? Јер, нигде нема толико храброг, виспреног, издржљивог, поноситог и непокорног народа као што су Срби, а ми упорно дозвољавамо да нас убеђују у супротно. Зар се никад нисмо запитали браћо Срби, откуд толико страних агентура у виду разних НВО финансираних из иностранства, откуд толико мржње која се перфидно сервира кроз медије, друштвене мреже, школство и полако усађује у главу наивнима, подводљивима, недошколованима који не знају ни српску историју и прошлост, не знају своје порекло и претке.
И зато, САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА. Докле год ово не сватимо, докле год не схватимо да се наша моћ и кључ опстанка нашег народа налази у овој крилатици, не може нам бити боље. И не само боље, него не можемо зауставити урушавање српства којем непријатељи вековима теже. Памет у главу, браћо Срби, и само понављати као мантру: Само слога Србина спасава!
Живи били!
Пише: Марија Вукићевић
Преузето СРПСКА РАМОНДА
