Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
-Поштовани Александре, све похвале и хвала Богу, да Алексинац наставља са организацијом ,,ПРОТИНА БЕСЕДА“, академија која је посвећена Проти Стевану Димитријевићу, човеку о коме се врло мало знало, која је уприличена у суботу, 22. јануара на дан његовог рођења, у Великој сали Дома културе у Алексинцу. По који пут и од када се обележава дан Проте Стевана Димитријевића и да ли размишљате да се та манифестација продужи на више дана?
Протина беседа установљена је 2020. године и ово је дакле, била трећа светковина у част проте Стевана Димитријевића, а организатори су Центар за културу и уметност Алексинац и огранак САНУ у Нишу. Замишљена је као једнодневна манифестација са фокусом на госта-беседника, достојног да се “у име проте” обрати публици.
-Ви сте у препуној сали Дома културе у Алексинцу као водитељ разговарали са нашим прослављеним драмским уметником и глумцем Небојшом Дугалићем и новинаром Александром Гајшек. Шта би битно издвојили из беседе Небојше Дугалића, који се одлично снашао и у улози беседника?
Имам утисак да је Небојша Дугалић оставио велики утисак на присутне. Својим занимљивим, а опет поучним говором подсетио ме је на беседе владике Атанасија Јефтића, па сам се у себи питао да ли је господин Дугалић професор Факултета уметности или Теолошког факултета. Издвојио бих део у коме говори да су поруке и мудрости великих људи из прошлости пред нама али сами морамо да научимо да их примамо и по њима живимо.
-Шта би битно издвојили из беседе дугогодишњи новинар и аутор серијала емисија „Агапе” Александра Гајшека?
Тема овогодишње беседе била је спој уметности и вере. Александар Гајшек је прави беседник на ту тему јер је дугогодишњим радом показао да је сваки умни и талентовани човек у својој основи и верујући.
-Прота Стева Димитријевић поклонио је имање за техничку школу у Алексинцу, која се од 2004. по њему зове Техничка школа „Прота Стеван Димитријевић“, а велике заслуге за то има публициста и биограф Проте Стеве Димитријевића Зорица Пелеш. Из њеног дела ,,ПРОТА СТЕВАН М. ДИМИТРИЈЕВИЋ – АНЂЕО БОЖИЈИ ЗА ЈУЖНУ СРБИЈУ“ сазнајемо да је петорици српских патријарха прота Стева био професор: Варнави, Гаврилу Дожићу, Герману, Павлу и Иринеју, коме је био председник испитне комисије на матури у Призренској богословији. Његови студенти били су и неки архијереји руски, затим већина професора са чувеног Руског богословског института у Паризу, бугарски патријарх Кирил. Моје мишљење је да је ова књига од великог значаја, и да је она утабала и оживела проту Стеву о коме скоро да се ништа није знало, чак и код свештеника, какво је ваше мишљење о овом делу и како видите ви лик и дело проте Стевана Димитријевића?
Тужно је што је прота био заборављен и жалосно је што није једини који је неправедно био скрајнут из српске историје. Госпођа Пелеш је изазвала интересовање за проту Стевана и то треба поштовати. Није први пут да популарна наука скрене велику пажњу на неке историјске личности и догађаје и наметне их јавности. Ипак, сматрам да последњу и одсудну реч треба да имају историчари.
-Да ли Завичајни музеј у Алексинцу планира у наредном периоду још неку сличну манифестацију или историјско-културни догађај?
Завичајни музеј Алексинац део је Центра за културу и уметност Алексинац и као такав реализује или подржава све манифестације које промовишу знамените претке и негују културу сећања. Годишње издајемо часопис Караџић који се бави завичајном историјом и ускоро очекујемо 13. свеску. Једна од значајнијих манифестација је Дани Тихомира Р. Ђорђевића коју прати додела истоимене награде која се додељује кандидату који је својим научним радом настављач дела Тихомира Р. Ђорђевића, нашег великог етнолога и фолклористе. Досадашњи лауреати су били проф. др Зоја Карановић, проф. др Недељко Богдановић и проф. др Снежана Самарџија.
Видео прилог беседе
Интервју водио Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
