Поштовани господине Предсједниче Републике,
Под Вашим високим покровитељством, за сриједу 10. септембра ове године, у Културном центру Бански Двор у Бањој Луци, најављен је у организацији АНУРС, научни скуп под насловом „Међународни симпозијум Концентарциони логор Јасеновац – српско страдање у Другом свјетском рату – 80 година послије“.
Вјерујем да су због тешких искушења са којима се тренутно суочава Република Српска и Ви лично, Предсједнику Академије наука и умјетности, који предсједава Организационим Одбором симпозијума али и Вама, промакле неке чињенице везане за најављени симпозијум, са којима имам потребу и осјећам дужност да Вас упознам.
Мада су међу члановима Организационог одбора Академици и универзитетски професори, за очекивати је да ће симпозијумом руководити потпредсједник Одбора, Епископ славонски Јован Ћулибрк који је, нема сумње и одабрао излагаче.
Већина чланова Организационог одбора се за то није питала и вјерујем невољно, стављени се у позицију „алибија“ за међународни научни скуп којим би се требао ставити црни ревизионистички печат и овјерити „нова истина“ о масовности страдања у логорском систему Јасеновац – Стара Градишка.
У исту позицију алибија тј. научног кредибилитета стављена је и Академија наука и умјетности Републике Српске.
Не треба посебно објашњавати колико је за чуваре поменутог црног печата, важно Ваше јавно истакнуто високо покровитељство.
Јавности је добро познато дугогодишње настојање епископа Јована Ћулибрка да се масовност жртава у Јасеновцу сведе на мјеру вишеструко нижу од оне давно усвојење и дубоко запретане у идентитетски код српског народа.
Мање је позната његова изјава на једној међународној научној конференцији о Холокаусту, одржаној у Израелу, гдје је поред осталог рекао и слиједеће:
„Озлоглашено мјесто у Југославији током рата је концентрациони логор Јасеновац. Непосредно послије рата прве процјене су биле да је у Јасеновцу убијено око седамсто хиљада људи што би га чинило једним од највећих логора на свијету, иако то није, није тачно. Најновије процјене су и даље дивље, крећу се између, рецимо, сто и нешто хиљада до двеста педесет хиљада, али оно што имамо, имамо неких деведесет хиљада имена“.
На предстојећем симпозијуму међу излагачима (очекивано) нема проф. др Гидеона Грајфа. Дјело уваженог професора, носиоца високих одликовања које сте му додијелили Ви као и Предсједник Србије, јавно је препознато од стране Ћулибрка као „масиван случaj рeвизиoнизмa у Србиjи и у Рeпублици Српскoj“ а он лично као „циркус“.
Подсјећам да сте и Ви господине Предсједниче јавно реаговали на ове скандалозне изјаве на што је Ћулибрк одговорио да су то његове и Ваше „Лијевчанске свађе“.
Чак и иоле бољим познаваоцима историјског ревизионизма јасно је Ћулибрково једногласје (не само) на ову тему са Ефраимом Зурофом, првим говорником на предстојећем симпозијуму. Том приликом биће му додијељен и почасни докторат Универзитета у Бањој Луци. за изузетан допринос у ширењу истине.
Кад је већ ријеч о изузетном доприносу за утврђивање и ширење истине о Јасеновцу, никоме а посебно не потомцима жртава, српској академској заједници, Вама и политичком врху Р. Српске, није требало да буде свеједно и да се „одћути“ када је Ефраим Зуроф 2019. године на конференцији за медије у Београду, поред осталог рекао да је број од 100.000 жртава Јасеновца, његова процјена.
Додао је да је и Предсједнику Вучићу указао на непримјереност рециклирања, јасног преувеличавања броја жртава у новим публикацијама.
Нема сумње да је Зуроф говорио о тада промовисаној публикацији проф. др Гидеона Грајфа.
Упитан да коментарише ове изјаве, професор Грајф је рекао:
„Очигледно да мој пријатељ Зуроф није имао времена да се детаљније позабави питањима бројева пострадалих, отуда је, очигледно случајно, упао баш на линију државног наратива Хрватске од 83.000 до 100.000 жртава у Јасеновцу.“
У јуну мјесецу ове године, гостујући на ТV Prva, Ефраим Зуроф је изјавио да је у Јасеновцу убијено 40.000 Срба!
Господине Предсједниче Републике,
Сада је потпуно разоткривено да дугогодишње настојање да се вишеструко умањи масовност жртава логора Јасеновац – Стара Градишка, симбола страдања Срба у НДХ, у основи има за циљ минимализовање броја српских жртава.
Срби на тај начин више не би били бројчано и процентуално највећи страдалници.
Рушењем те парадигме, српске институције не би више биле те које са пуним правом, самостално одлучују о садржају образовног програма везаног за историју страдања у НДХ, осмишљавању пројекате културе сјећања и памћења.
Коначно, српске институције не би више биле те које са пуним правом могу да донесу одлуку о одабиру пројекта меморијала у Доњој Градини.
Сваке године, на дан пробоја јасеновачких логораша, заједно са највишим званичницима Србије и Српске, полажете вијенце под табле са добро познатим исписаним бројевима жртава и не заборављате да у Вашим обраћањима подсјетите нас старије али и подучите наше младе истини.
Истини за наравоученије о страдању нашх Светих Новомученика српских.
Чините то и у Дракулићу, на Козари али и 2017. на Јадовну код Шаранове јаме и на Гаравицама.
Господине Предсједниче Републике,
Немојте себи дозволити да одћутите јасан историјски ревизионизам и антисрбизам коме свједочимо а сада и награђујемо гостопримством на највишем нивоу.
Др Душан Басташић
Оснивач и предсједник
УГ Јадовно 1941. Бања ЛУка
Преузето: Јадовно