ПРЕДИВАН ПРИЈЕМ КОД АМБАСАДОРА РЕПУБЛИКЕ БЕЛОРУСИЈЕ ГОСПОДИНА ВАЛЕРИЈА БРИЉОВА

Председник Српске развојне академије – РАС доц. др Алек Рачић и њени чланови:

проф. др Милан Распоповић, дугогодишњи директор прослављене Математичке гимназије у Београду и Зорица Д. Пелеш, биограф проте Стеве Димитријевића, били  су јуче (24.јануара 2018.) гости Њ.Е. господина Валерија Бриљова, амбасадора Републике Белорусије у Србији  и Изванредног и Опуномоћеног  амбасадора Републике Белорусије на резиденцијалној основи у Републици Македонији и Црној Гори .

Дочек је био величанствен, прави братски, и  др Рачић и проф. Распоповић су били одушевљеним пријемом. Осећали су се као да су дошли код неког свог најрођенијег. Господин амбасадор Валери Бриљов је током дужег разговора са нама још једном потврдио велику љубав народа Белорусије према српском народу.

Белорусија је показала бескрајну љубав и оданост према српском народу, посебно током НАТО агресије на нашу отаџбину, 1999.године. Тада, када су сви побегли из наше земље, једини који су нас  подржавали били су Белорусија, Грчка и Јапан. Посебно треба нагласити да је једини председник, који је дошао да нам пружи братску подршку у јеку највећег бомбардовања био  председник Белорусије господин Александар Лукашенк и српски народ то не сме никада да заборави. Била је посебно дирљива његова посета нашим рањеницима на ВМА.

Показао је господин Лукашенко сву своју величину изузетног човека и правог пријатеља, када је стигао у Београд 14.априла 1999.године доносећи поруку мира и бескрајне љубави народа Белорусије према нама Србима. Доказао је да му је стало до нас Срба и да нас неће изневерити ни у најтежим тренуцима за нашу земљу. То може само човек великог срца, човек који се није плашио за свој живот и ако је током његовог боравка у Београду пала НАТО бомба на свега 4 километра од њега. 

Господин амбасадор је у току разговора показао  велику заинтересованост Белорусије за још чвршћом сарадњом наша два братска народа, изражавајући спремност белоруског народа да се са српском народом још више повеже како на пољу економије, тако и на пољу културе, науке. здравства и туризма.

Господин амбасадор нам је с одушевљењем рекао да његов народ и он гаје посебну љубав према српском народу у Републици Српској, што је нама било баш изузетно драго да чујемо.

Доц. др  Алек Рачић је поклонио господину амбасадору своју књигу   “Здравствене последице НАТО бомбардовања”, за коју је он показао одмах велики интерес и већи део разговора био је посвећен управо последицама овог незапамћеног бомбардовања у новијој историји , које су и данас врло изражене у Србији.

Господин амбасадор је изразио жељу Белорусије да о трошку ове братске земље  известан број оболеле српске деце дође на опоравак у његову земљу, јер су тамо (после катастрофе у Чернобиљу, 1986.године, којом је  Белорусија била највећим делом захваћена)  створени одлични услов за опровак оболелих после велике катастрофе.

За мене је јуче посебно био величанствен сусрет са мојим старим пријатељем, господином амбасадором Валеријем Бриљовом  после 17 година. Последњи пут смо се видели на пријему у хотелу “Хајат” 2001.године, који је био приредио пред свој одлазак из Београда. Подсетили смо се на оно болно време и на наше дружење током НАТО агресије 1999.године, у коме  је највећа утеха српском народу био управо господин амбасадор Валери Бриљов и његов колега Владимир Чушев, који је до недавно био амбсадор Белорусије у Србији, а у време бомбардовања је био конзул Белорусије.

Своју величину њих двојица показали су током свих 78 дана наше српске агоније, јер су једино они, од свих дипломатских представника, били уз нас, обичан народ. И били су свуда са нама, посебно на мостовима.

И захваљујући њиховој ангажованости Белорусија је послала велику хуанитарну помоћ за Србе избегле са Космета, током НАТО бомбардовања, али и за све Србе избегле из Крајине.

После НАТО агресије, у знак захвалности Белорусији, председнику Лукашенку и господину амбасадору Валерију Бриљову и (тада конзулу) г.Владимиру Чушеву, у Руском дому сам организовала величанствено вече “Поздрав Белорусији” .Било је то вече препуно емоција у коме су сем естрадних уметника учешће узела и деца из школе при  амбасаде Руске Федерације у Београду, као и  српска деца која су пре тога о трошку Белорусије боравила у овој прелепој братској земљи. На тој вечери је, сем амбасадора Бриљова био и тадашњи амбасадор Чешке.

О свему томе пишем књигу сећања на те наше најболније дане и на велику љубав Белорусије и књига ће се звати “Поздрав Белорусији”, по истоименој песми предивне госпође Марије Тишма,инжењера електортехнике, Српкиње из Далмације, која је велики пријатељ Белорусије и господина амбасадора. Захваљујући њеној иницијативи, пре две године господа амбасадори Валери Бриљов и Владимир Чушев проглашени су, као први странци, почасним грађанима београдске општине Вождовац, јер се у време НАТО бомбардовања седиште амбасаде Белорусије налазило на територије ове општине чији становници нису заборавили на њихову велику помоћ у том времену.

На двема фотографијама је Зорица Пелеш са најмлађим учеснцима програма “ПОЗДРАВ БЕЛОРУСИЈИ” ( 1999.): Јулијаном ( 2,5) и Немањом (5) Радосављевић.

Мала Јулијана је тада својим рецитовањем одушевила господина амбасадора Валерија Бриљева, који је изашао на позорницу Руског дома и пољубио јој руку.

Јулијана је данас прелепа девојка и била је водитељ промоције књиге “СРПСКО-РУСКИ БРАТСКИ ОДНОСИ” проф. Ђорђа Бојанића и Зорице Пелеш, у Руском дому 10.маја 2017.године.

Приредила, Зорица Пелеш