Пелеш: СРБИН ИМА ШТО ДРУГИ НЕМА – ИМА ВЕЛИЧАНСТВЕНОГ РОДОЉУБА НОВАКА ЂОКОВИЋ
Прота Стева Димитријевић увек је желео да СРБИН има што други нема. И Србин је заиста имао оно што други нису имали имао је Протине величанствене ученике : св.Николаја Велимировића, патријархе: ВАРНАВУ, ГАВРИЛА, ГЕРМАНА И ПАВЛА. И верујем да би Прота био пресрећан да види да данас, у 21.веку, Србин има што други нема - ВЕЛИЧАНСТВЕНОГ Новака Ђоковића.
Приредила Зорица Пелеш, публициста и биограф проте Стеве Димитријевића
И зато у допуњеном издању моје књиге о проти Стеви, коју сада пишем, у једном делу пишем о Новаку и спомињем и његовог дивног другара – тенисера Виктора Троицки, праунука чувеног професора Сергија Викторовића Троицког. Професор Троицки, професор и декан Правног факултета у Суботици, а затим професор Правног факултета у Београду, је једини код нас проучавао НОМОКАНОН Светог Саве.
И Архиву САНУ су ми рекли, да српски народ треба доживотно да буде захвалан проф.Троицком за “НОМОКАНОН” и да није ништа друго урадио, а урадио је још много тога у животу, не смемо да га заборавимо.
Он је био велики пријатељ проте Стеве, чијој супрузи Лидији је помогао да после Октобарске револуције дође у Србији 1923.године, јер она није могла одмах 1920. године да напусти бољшевичку Русију, као што је успео некако њен супруг са ћерком Аном. У једном свом писму из Одесе госпођа Лидија Троицкаја пише 1923.год свом супругу Сергију у Суботицу да проту Стеви у Одеси “ИЗЈЕДНАЧУЈУ СА СВЕТИТЕЉЕМ, због несебичне помоћи коју је тамо у време велике глади донео и где је провео 9. месеци, разносећи нашој браћи по крви храну, лекове, одећу и обућу. Сем Новака и Виктора пише и о успесима других сјајних српских спортиста.
А посебно сам нагласила причу о нашим вансеријским ученицима Математичке гимназије, најбољима на целој Планети чијој библиотеци сам 2003.године поклонила књиге из математике, хемије и физике, из библиотеке протина ћерке Десанке, на српском и француском језику. Прота би заиста био пресрећан да види какву младост има Србија.
А Новак је заиста нешто посебно што Србин има. Он ни једног тренутка није бадависао (како је то говорио прота Стева за младе људе) између тренинга, него је читао и учио. Имао је велику срећу што су га његови мудри и племенити родитељи предали као малог у руке божанствене госпође Јелене Генчић у време када је (како је и то дивно рекао прота Стева) “душа разгрејани восак у који се утискује печат за цео живот и када се тако ствара ПРАВИ ЧОВЕК. А Новак је заиста ПРАВИ ЧОВЕК, који је поред прекрасне, високо образоване госпође Јелене Генчић почео да чита бисере српске књижевности, почев од Његоша, па наставио са читањем руских класика, доказујући да читањем и учењем млад човек обогаћује своја сазнања и себе, а не шенлучењем по сплавовима и гледањем “Задруге” и “Парова”.
Само плиткоуман човек, недовољно образован, сматра да СВЕ ЗНА, а човек се учи док је жив. И ја сада, у својој 71-ој години видим колико тога још не знам и колико треба још да учим и читам, што свакодневно и радим. Не каже наш народ за џабе да је књига НАЈБОЉИ ДРУГ, и то она ПРАВА КЊИГА, а не бљувотине којекаквих тзв.”звезда”, пониклих испод плашта промашених живота.
Али, нажалост, многи код нас то још не схватају и не желе да губе време на читање. Мени је искрено жао тих празноглаваца, лилипутанских мозговима…
Приредила Зорица Пелеш, публициста и биограф проте Стеве Димитријевића
Извор Српска историја
https://www.facebook.com/perigord.gourmand/videos/10221257527203304/