ОТКАЗУЈЕ СЕ НАСТУП ГОРАНА КИКОВИЋА У НИШУ

Благовремено биће најављен нови термин промоције.

Киковић ће на промоцији говорити и о борби Српског народа за СВЕТИЊЕ у Црној Гори и масовним литијама које се организују дуже од два месеца

Ова промоција је у организацији сајта srpskaistorija.com

На промоцији књиге историчара Горана Киковића са темом (НЕ)ЗАБОРАВЉЕНИ БОЈЕВИ И БИТКЕ ВАСОЈЕВИЋА ЗА СЛОБОДУ СРПСТВА И ЦРНЕ ГОРЕ (ОД 1690. ДО 1941.) и приказа часописа Глас Холмије, говориће поред аутора и Бранислав Оташевић, књижевник и новинар, председник Удружења Српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору. Говориће и Давид Лалић, песник и публициста, потпредседник савеза удружења Српске народне одбране Васојевића.

А као уводничар биће  доцент др Дејан Антић, историчар, са Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

На промоцији биће и речи о борби Српског народа за СВЕТИЊЕ у Црној Гори и масовним литијама које се организују дуже од два месеца.

ГОРАН КИКОВИЋ ЈЕ СРПСКИ ИСТОРИЧАР ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ, ПОТПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ БЕРАНЕ, ПРЕДСЕДНИК САВЕЗА СРПСКИХ УДРУЖЊА СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА ВАСОЈЕВИЋА И ЛИМСКЕ ДОЛИНЕ И ГЛАВНИ УРЕДНИК ЧАСОПИСА ,,ГЛАС ХОЛМИЈЕ”. АУТОР ЈЕ И ВИШЕ КЊИГА.

КРАТАК ОСВРТ НА КЊИГУ

(НЕ)ЗАБОРАВЉЕНИ БОЈЕВИ И БИТКЕ ВАСОЈЕВИЋА ЗА СЛОБОДУ СРПСТВА И ЦРНЕ ГОРЕ (ОД 1690. ДО 1941.)

Издавачи су :

Српско историјско-културно друштво ,,Никола Васојевић“ Беране

Удружење ратних добровољаца 1912-1918.,њихових потомака и поштовалаца Беране

Удружење Српских књижевника у отаџбини и расејању – Андријевица

Док су рецезенти:

Академик проф. др Јован Бабовић

Доцент др Дејан Антић, историчар

Бранислав Оташевић, књижевник

Зоран Вулевић, публициста и преводилац

Давид Лалић, пјесник и публициста

ЗАШТО ЈЕ НАСТАЛА ОВАКВА КЊИГА!?Ова књига биљежи и описује све оне (не)заборављене бојеве и битке које су водили Васојевићи, Шекуларци, Величани, Србљаци, Ашани и сви други етноси који су живјели на простору ”од Ножице до Љешнице”. Пошто званична црногорска историографија намјерно заборавља важну улогу ратникâ са ових простора и нигдје их не спомиње у уџбеницима историје, дошао сам на идеју да као историчар на једном мјесту саберем и опишем све ратове, бојеве, битке и буне које су наши преци водили за своју слободу, за слободу Црне Горе и српског народа, како би за потомке сачувао и употпунио им њихово сјећање на своје претке, који су готово три вијека водили непрестану и огорчену борбу како би опстали и сачували родно огњиште, своју српску православну вјеру, српски језик и српску народност.

Одавно је историјска наука утврдила истину да је простор Васојевића био нераскидива спона између Рашке и Зете, али данашња монтенегринска ”историческа литанија над окупираном Црном Гором” (како је то већ духовито примијећено) жели да ту чињеницу дезавуише и склони, посебно из образовног процеса у школама.

Зато се према нашим прецима морамо опходити са поштовањем и захвалношћу за све велико што су нам оставили за собом, прије свега за слободан живот, који је након вишевјековног ропства под туђином постао неотуђиви залог будућег трајања. Свако политикантско и плиткоумно редефинисање историјске истине у корист некаквих вајних ”евроатлантских интеграција и лидерства међу државама на Западном Балкану” изазива само подсмијех и стрепњу да садањи нараштај својим чињењем не доведе у питање тековине величанственог дјела наших предака. Прва жеља ове и свих мојих претходних и будућих књига јесте да будемо свјесни те свете истине и да не допустимо никоме да се поиграва са једином историјом коју имамо – историјским подвигом Српства да живи у слободи, наглашава историчар Горан Киковић.

О књизи горана Киковића свој осврт је дао доцент др Дејан Антић, историчар, са Филозофског факултета Универзитета у Нишу

КИКОВИЋ ЈЕ ОСТАВИО ВАСОЈЕВИЋИМА ВРЕДНО ИСТОРИЈСКО ШТИВО

Већ годинама пратим рад колеге историчара Горана Киковића и поштујем његову патриотску борбу за истину о постојању српског народа кроз векове у Црној Гори. Зато сам са посебном пажњом прочитао његово публицистичко-историјско дело које носи наслов ”(Не)заборављени бојеви и битке Васојевића за слободу српства и Црне Горе од 1690. до 1941. године”. Сви познати истраживачи, и наши и странци, истакли су да су Васојевићи највеће српско племе. 

Ја поручујем колеги Киковићу, истрај колега на истинском и часном националном послу у борби за историјску истину и српску националну ствар у Његошевској Црној Гори и у јуначком српском племену Васојевићима, наглашава др Дејан Антић.

ГЛАС ХОЛМИЈЕ

Аутор ће говорити и о часопису ГЛАС ХОЛМИЈЕ. Глас Холмије, је прави бастион Српства у Црној Гори, у скоро најтежим условима кроз историју, у оваквој црној да црња не може бити, радити чињенично и користити историјску истину је доста храбро и часно. Часопис и сајт ГЛАС ХОЛМИЈЕ одолевају  смутним временима у коме се део Срба одриче  свега српског па и Српске православне цркве, створише и језик, праве нацију,  све се скрнави, лажира и изврће, чак и суве чињенице. Срећом да се Српски народ у Црној Гори пробудио, и јуначки корача ка слободе, наглашава Ђорђе Бојанић.

Трагично је да у Црној Гори више нема места у образовању за Јована Дучића, Десанку Максимовић,  Јову Змаја… па се зато морамо борити на овај начин, пером, а  перо је некад  јаче и опасније  од сваке претње и оружја. Ово је само један вид борбе за истиниту и чињеничну историју  једног истог народа раздвојеног границом, да не заборавим и Републику Српску. Зато нам је и потребно историјско знање у народу, морамо да знамо ко смо и шта смо, ко су нам преци и шта су они чинили за нас… а зашто им ми овако враћамо, то је питање које боли!

Ако све ово изостане, бојим се да ћемо постати оно што никада било нисмо.

Зато хвала историчару Киковићу на борби коју води свакодневно, кроз политичку борбу и борбу за историјском истином  кроз часопис и српска удружења  у овим тешким временима по српство и Србе  у Црној Гори.

Хвала и групи окупљеној око ,,Српске народне одбране” коју предводи председник  Горан Киковић (потпредседник Скупштине општине Беране), који негују традиционалну културну и научну баштину нашег српског народа у Црној Гори, та група скромних и вредних ентузијаста, одлучила је да покрену часопис „Глас Холмије“, како би дали допринос очувању свега напредног, по чему смо се кроз векове препознавали у цивилизованом свету.

Назив за часопис није случајно одабран, некада се област око „свете“ васојевићке планине Ком, где живи највеће српско племе, називала Холмија, нагласио је Ђорђе Бојанић.

Зато дођимо да чујемо Киковића и његове сараднике, биће то врло поучно и занимљиво вече!

Приредио, историчар Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Извор СРПСКА ИСТОРИЈА