Католички извори из XVI и XVII вијека: У Црној Гори живе Срби под надлежношћу пећког патријарха
Католички извори из XVI и XVII вијека о припадности српству становништва на простору на коме је данашња Црна Гора
Марко Јацов је у књизи „Списи тајног ватиканског архива XVI-XVII века” (Београд, 1983), објавио извјештаје которских и барских бискупа, као и неколицине католичких мисионара, адресованих на римског папу, у којима су аутентична свједочења о српској Црној Гори и Брдима у XVI и XVII вијеку.
1. Которски бискуп, Хијеронимус Руска, извјештава Ватикан, 5. октобра 1592. године:
„У цијелој бискупији има шест пароха, од којих тројица врше православне обреде, не признају првјенство тој Светој столици нити римском Папи, већ купују црквене чинове од Рашанског епископа на Цетињу (односи се на цетињског митрополита), погрешан став имају у погледу исходишта Духа Светога, поричу постојање чистилишта, а тај народ прихваћа исте оне вјерске заблуде на које сам ја веома често у својим бесједама и опоменама упозоравао да напусте заблуде, да признају истину, и да поштују неприкосновену Римску цркву, као мајку и учитељицу свих цркава…”
2. Которски бискуп обавјештава римску курију 1608. године:
„Которски град, некад назван Askrivium… под влашћу Венецијанаца… опкољен са свих страна Турцима и Рашанима, православним шизматицима, и овде-онде заштићени планинама; угледан некада и древан, но сада крајње сиромашан (јер су ужасни Турци тирански узурпирали већи дио његове територије)…” (Наведено дјело, стр. 26)
3. Которски бискуп пише Ватикану, 5. септембра 1614. године:
„…Број оних који примају Свето Причешће у граду је око 1.600. У утврђењу у Перасту око 1.200. У околним селима живи око 500 Рашана тј. Срба, а оних који живе на територији бискупије има више од 6.000.“ (М. Јацов, наведено дјело, стр. 28).
4. Католички мисионар Доменико Бубић, извјештава Свету конгрегацију за пропаганду вјере (чувену инквизицију), у Риму, 1628. године:
„…Црна Гора је дио краљевине Србије. Има 50.000 становника. Највећи дио је српског обреда под надлежношћу пећког патријарха и митрополита цетињског…“ (Архив Свете конгрегације за пропаганду вјере, Рим, в. 261, ф. 358, 363 р.).
5. Католички мисионар Леонардис извјештава, 1638. године Свету конгрегацију:
У Црној Гори постоје 72 кнежевине, које су “„све старословенског српског обреда”… (Архив Свете конгрегације за пропаганду вјере, Рим, в.157, ф. VI р, XI р.).
6. Исти мисинонар јавља 1642. да је био на Цетињу и каже:
„Тамошњи народ и црква славе светог Уроша, краља српскога” (Архив Свете конгрегације за пропаганду вјере, Рим, в. 60, ф. 502 р, 460 р.).
7. Католички мисионар, Ђовани Пасквали, извјештава Свету конгрегацију за пропаганду вјере, 1643. године:
„…У Црној Гори живе Срби шизматици и јеретици. Има их око 7.000 душа”.(Архив Свете конгрегације за пропаганду вјере, Рим, в.261, ф. 185 р.)
8. Которски бискуп Ф. Круте, извјештава Римску курију, 1. марта 1692. године:
„…А будући да се о празницима већина… Срба, како називају отпаднике од католичке уније, скупљају у овом граду, опомињемо свештенике да им предоче стање вјечне осуде у коју долазе као чланови отпадничке цркве, уколико не признају Папу као врховног поглавара, и уколико не исповиједају праву римокатоличку вјеру, и да их пристојно и љубазно, како приличи, савјетују да се у проповиједању вјере држе прописа које је за источњаке издао Едиктом Пресвијетли Господар наш Урбан VIII. Да се нарочито прије свега побрину да се то сигурно спроведе код Српских Свештеника и калуђера…“ (М. Јацов, наведено дјело).
9. Которски бискуп извјештава Римску курију, 21.октобра 1688:
„…Јуче је дошао к мени Висарион, бискуп са Цетиња, у Црној Гори, српског обреда, и донио ми затворено писмо пећког патријарха, топло се препоручујући да га доставим у Рим како би сигурно доспијело у руке Ваше Свјетлости; како ми је поменути бискуп рекао, патријарх жели да живе побожно…”
10. Барски надбискуп извјештава Римску курију, 27. фебруара 1684. године:
„…Међу становницима града Бара, добар дио су они који су насилно потурчени. У граду и у селима под свјетовном влашћу има око 800 Турака, 700 католика, а остали су Срби православци. У Црној Гори, Кучима, Хотима, Кастриотима, Горњој и Доњој Зети, има 10.000 душа Срба православаца, међу којима нема ни једног католика, а има око 2.000 Турака и насилно потурчених, који се споља представљају као невјерници, као неки у Бару, а међу собом тврде да су хришћани.“ (М. Јацов, Списи тајног ватиканског архива, стр. 4)
11. Которски бискуп извјештава римску курију, 1. марта 1692. године:
„…Српски, односно православни обред уочљив је у овим крајевима, па чак и у граду имају цркву Св. Луке Јеванђелисте за локално становништво; нечувени скандали избијају због крајње непросвијешћености свештенства које води душе ових људи – до те мјере, да се поред празновјерица јавља и продаја звања, ту прљаву трговину примјењује чак и за служење литургије за болесне тј. још наплаћују, ту су и погрешна учења, па их због свега тога, нарочито зато што јавно исповиједају непријатељство према католицима, сви зову шизматицима…“ (М. Јацов, наведено дјело, стр.156)
Которски бискуп извјештава Римску курију, 25. марта 1695. године, о ситуацији у његовој бискупији:
„…Осим речених 14 села, има још три, наиме, Луштица, Кртоле и Љешевићи, који чине око 1.500 душа, од којих су 1.200 православни Рашани који имају парохе ту рођене, који само утолико познају правилник што врше обреде према правилима које је издао папа Климент VIII; остали, пак, су католици…“ (М. Јацов, наведено дјело, стр.10).
Извор: РАСЕН
Преузето ИН4С