Бојанић: РИЛСКИ МАНАСТИР ОДИШЕ СРПСТВОМ (видео)
Рилски манастир има огромне везе са Српском историјом и значајан је за нас Србе, као стари српски просветитељски центар, у њему је било много српских књига и рукописа. Највећи печат оставила је наша Мара Бранковић, ћерка српског деспота Ђурађа и византијске принцезе Ирине, била је удата за султана Мурата II. Велики печат дао је и наш српски витез, ратник и властелин Реља Охмучевић, био је савременик краља Стефана Дечанског и цара Душана.
Пар речи о манастиру…
После битке на Велбужду 1330. год (битку је предводио Стефан Дечански) за време Реље Охмучевића из Херцеговине, Рилски манастир улази у састав српске државе.
У подножју планине Риле у Бугарској, на надморској висини од 1147 метара, налази се Рилски манастир, посвећен Светом Ивану (Јовану) Рилском. Од Софије до манастира око 117 километара, и стиже се добрим путем за око сат ипо времена.
Погледајте видео прилог
Мара Бранковић, жена Мурата II, није се одрекла своје православне вере, остварила велики утицај на двору. Мара Бранковић била је у 15. веку највећа заштитник православља на Балкану.
Занимљива је прича да је група монаха сазнала да се мошти Светог Ивана Рилског налазе у једној срушеној цркви у Трнову (Бугарска). Монаси су то пренели Мари, која је замолила султана Мехмеда II да се преместе мошти Светог Ивана Рилског из Трнова у Рилски манастир. То се десило 1469. године.
У то време Мара Бранковић је донела српску светињу, чудотворну икону, Богородицу Осјеницу, она је данас у народу позната као Марина икона, која уживо изгледа прекрасно.
РЕЉИНА КУЛА
Рељину кулу подигао је Србин Реља Охмучевић ради одбране манастира, занимљиво је да је ова Кула преживела је сва страдања и похаре манастира. Кула је изграђена и завршена 1335. год. Реља (Хреља) се замонашио у манастиру и добио име монах Харитон.
Мала капела која се налази на петом спрату куле данас је претворена у музеј у коме се између осталог чува и Хрељина надгробна плоча.
У подножју куле узидана је камена плоча са уклесаним ктиторским натписом: “Током владавине највишег господара краља Стефана Душана, господар протосеваст Хреља, великим трудом и трошковима, сагради ову кулу и посвети је Св. Јовану Рилском и Богородици Осеновици (Одигитрији), године 6843., пето изражавање /1334-1335/”.
Камени звоник дозидан уз кулу, је величанствена грађевина (види слику горе и доле).
ФРЕСКЕ ГДЕ СУ СРПСКИ ВЛАДАРИ И СВЕТИТЕЉИ БЛЕДЕ
Запазио сам нешто врло чудно, фреска где су осликани Свети Симеон Мироточиви (лево) и Свети Сава (у средини) натписи скоро да су избледели (једва читљиви), као да су премазани, а и све фреск које имају везе са Српским владарима и светитељима из српске историје као да бледе. То је доста чудно.
Тако је изнад фреске Светог Симеона (фреска прва лево, доле на фотографији), чије је име до пре пар година било јасно видљиво (то говоре верници који су до тада обишли манастир), данас уписано Свети Давид Бугарски (види доле фотографију).
Мислим да овакве интервенције на фрескама нису дозвољене и да је ово кривотвореље историје. Да не заборавимо да је овај манастир на листи УНЕСКО Светске културне баштине.
Ево како виде Бугари ко је Реља, овде пише да је Реља Бугарски велмож… кривотворење историје.
У склопу манастира смештена је и стара библиотека која чува преко 10.000 писаних и штампаних докумената и књига, велики број књига су на старосрпском језику.
Манастирски комплекс поседује и Музеј (улаз 8 лева или 4е, има и породичне карте које су јефтиније), у њему се чува велика светиња Рафаилов крст направљен из једног комада дрвета. Истесао га је калуђер Рафаил.
У манастиру има око 300 келиа за монахе.
Са друге стране од главне капије, на излазу из манастира протиче Рилска река. Одмах поред манстирског комплекса налази се одличан ресторан, са лепом баштим.
Поред манастира је и паркинг који се наплаћује (5 лева или 2,5е). Мало ниже постоји и мали паркинг који се не наплаћује.
Ову светињу вреди обићи, кад све ово видите, застаје дах, права лепота која одише историјом, оном српском.
Фотографије видео, Ђорђе Бојанић
Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
