Бојанић: Факултет СРПСКИХ СТУДИЈА у Нишу, дуг према прецима, обавеза према потомцима

Народ који не проучава себе, препушта другима да га тумаче. А историја нас учи да су ти тумачи често били недобронамерни.

Зашто је Факултет српских студија потребан Србији

Српски народ је један од ретких у Европи који је вековима опстајао без сопствене државе, али никада без идентитета.

Тај идентитет су чували манастири, језик, народно предање, књижевност и историјско памћење.

Данас, у добу глобализације и културног поравнавања, та борба се води на другом пољу… у образовању и науци.

Факултет српских студија треба да буде место где ће се српска историја, српски језик, књижевност, култура и духовност проучавати систематски, научно, али и одговорно. Не као мит, већ као истина. Не као наметнута пропаганда кроз пројекте, већ као знање.

Многе државе имају овакве институције и у томе не виде ништа спорно. Хрвати имају институционално јаку кроатистику, Израел има читав систем јеврејских студија, Пољаци, Мађари и Грци систематски изучавају своју националну прошлост.

Само се код Срба поставља питање… „да ли нам то треба“.

А одговор је једноставан: ако то не радимо ми, радиће други, кроз приватне факултете…  али не у нашу корист.

Зашто је Ниш право место

Ниш није случајан избор.

То је град на раскршћу цивилизација, град римских царева, средњовековне Србије, устанака и страдања… град који има јединствен споненик од људских јуначких лобања ,,ЋЕЛЕ КУЛУ“.

Југоисток Србије је простор где се српски идентитет вековима бранио од османских, немачкох  и бугарских окупатора и одржавао под најтежим условима.

Управо зато је симболично и исправно да се баш ту отвори институција која ће се бавити националним СРПСКИМ студијама.

Факултет српских студија у Нишу има потенцијал да постане духовни и научни центар, не само за југ Србије, већ за читав српски културни простор.

Зашто је лоше што га нисмо имали раније.

Истина је једноставна и болна: деценијама смо се плашили сопственог имена. Српске теме су често биле потискиване, разводњаване или представљане као нешто што треба „превазићи“.

Васпитавани смо да будемо ,,грађанисти“ а не Срби.

У том процесу смо изгубили време, генерације и самопоуздање.

Недостатак институционалног оквира довео је до тога да се српска историја често фрагментарно изучава, да се српски језик маргинализује, а културно наслеђе препушта туђим интерпретацијама.

То није била последица недостатка знања, већ недостатка воље.

Зато отварање овог факултета није корак уназад, већ покушај да се исправи дугогодишњи пропуст.

Без политике и политичке лакрдије и препуцавања, али не без трезвене свести и разума.

Важно је нагласити: Факултет српских студија не сме бити партијска трибина нити идеолошка испостава. Његова снага мора бити у науци, истраживању и академској одговорности.

Родољубље није супротно науци. Напротив… истинска наука почиње истином, а истина подразумева идентитет.

Факултет српских студија у Нишу може постати једна од најважнијих институција за очување српске културе и историјског памћења у 21. веку.

Ово није питање тренутка. Ово је питање трајања.

Јер народ који познаје себе… има будућност.

А народ који се одрекне себе… постаје тема туђих књига.

Нека буде ово почетак и за изградњу Сабирног центра (Маузолеј) за све Српске страдалнике у 20.веку кога немамо деценијама.

Овај текст није политички обојен, политика ми није у фокусу, већ родољубље, Светосавље и Србија.

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја