Бојанић: БЕСЕДА О СВЕТОМ САВИ И ЊЕГОВОМ РОДОЉУБЉУ

Када говоримо о родољубљу у српском народу, немогуће је заобићи име Светог Саве. Он није само први архиепископ српски, нити само историјска личност из далеког средњег века,  он је темељни стуб српског духовног, културног и националног идентитета.

Свети Сава је она тачка у историји у којој се вера, државност, историја, култура, просвета и народна свест сусрећу и прожимају у јединствену целину.

Савино родољубље није било засновано на мржњи према другима, већ на љубави према своме.

Свети Сава… родољуб кроз веру и дело

Одласком на Свету Гору, Растко Немањић није ,,побегао“ од свога народа, већ се за њега духовно припремио.

Када се вратио, вратио се као Свети Сава… човек који је знао да без духовне самосталности нема ни државне, ни народне слободе. Изборивши аутокефалност Српске православне цркве 1219. године, он је поставио темеље српске државности који ће трајати вековима.

Светосавско родољубље огледа се у стварању институција, закона и моралних вредности.

Законоправило Светог Саве (Номоканон / Крмчија) није било само правни зборник, већ и морални компас народа. Њиме је утемељена идеја правде као врховне вредности, без које нема здраве заједнице.

Светосавски пут… пут смирења, истрајности и жртве

Светосавски пут није идеологија, нити политички програм. То је животни пут. Он подразумева смирење без понижења, истрајност без фанатизма и жртву без очаја. То је пут на коме се човек не одриче себе, већ свој его ставља у службу вишег циља… општег добра.

Кроз Светосавски пут српски народ је преживео векове ропства, страдања и прогона. Манастири нису били само богомоље, већ школе, болнице и уточишта народне свести. Свети Сава је знао да народ без памћења постаје лак плен, зато је његова мисија била и просветитељска.

Свети Сава у савременом добу

Данас, када се родољубље често поједностављује или злоупотребљава и исмејава, Свети Сава нас подсећа на његов прави смисао.

Бити родољуб не значи само истицати симболе, већ живети вредности: поштење, одговорност, саборност и веру.

У времену духовне збуњености, Свети Сава остаје путоказ. Он нас учи да се народ уздиже онда када појединци раде на себи, када се знање спаја са вером, а слобода са одговорношћу.

И ЗА КРАЈ

Значај Светог Саве за родољубље у Србији је немерљив. Он није само историјска фигура, већ жива идеја.

Светосавски пут је пут очувања идентитета, вере и народног достојанства.

Док год Србија буде имала снаге да се враћа Светом Сави, имаће и снаге да опстане.

А данас, коме Свети Сава говори, ако не младима?

У времену када се младом човеку нуди да заборави ко је, да се стиди свог имена, вере и историје, Свети Сава стоји као тих, али непоколебљив сведок истине:

да се без корена не расте,

да се без жртве не ствара,

да се без вере не опстаје.

Савино родољубље није пламен који спаљује… већ светлост која показује пут.

Оно не тражи да млади мрзе, већ да знају. Не да се одричу света, већ да у њему остану своји. Да буду образовани, честити, одговорни и свесни да припадају народу чија је историја плаћена жртвом, а очувана вером кроз векове.

Та Светосавска нит, испредена у манастирима, у књигама, у молитвама и у страдању, није прекинута. Она живи у сваком младом човеку који не пристаје на заборав. У сваком који зна да слобода није дата, већ завештана. У сваком који веру не носи као украс, већ као ослонац.

И док год у српској омладини буде макар једног срца које куца Светосавским ритмом, та нит се не може угасити, нити престати у српском роду.

Зато Свети Сава није прошлост. Он је савест. Он је пут. Он је позив.

А одговор на тај позив лежи у нама.

С’ вером у Бога, за краља и отаџбину… то није само слоган, већ завет који је Свети Сава својим животом први испунио. А то је исписано и на логу сајта Српска историја… то је и водиља

Беседу приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја