Крај Првог светског рата – 11. новембар 1918.

Приредио – Ђорђе Бојанић Први светски рат је један од највећих сукоба у историји, трајaо је од лета 1914 до јесени 1918 године. То је био освајачки рат а водио  се између два савеза  Централних сила (Немачка, Аустро-угарска) и Антанте (Русије, Француске и Енглеске). Завршен је победом Антанте а човечанство је претрпело огромне људске и материjалне жртве. Србија и Црна […]

Read more

Истина о Сремском фронту

Сремски фронт ће у сећању српског народа вероватно остати као велико, сулудо, а можда и смишљено стратиште српске младости. И даље остаје питање да ли је скривена комунистичка намера, уз коначни обрачун са Немцима, била и сатирање српске породице, одане патријархалној, монархистичкој и православној традицији. „Тек сам завршио седми разред гимназије у Крагујевцу, када су нас мобилисали и спровели у […]

Read more

Четник Живана Терзић: „ Ја сам са пушком изишла из Србије, хоћу са пушком и да уђем у Србију“

Она је била учесник у четовању. У балканским ратовима је била болничарка у пољској војној болници у Ристовцу. На почетку Светског рата Живана Терзић имала је 27 година. Њен брат је погинуо у борби на Гучеву. То је у сестри, по природи ратоборној особи, пробудило жељу за осветом. Обукла је четничко одело, оставила кућу и кренула за Српском војском. Отишла […]

Read more

ЧОВЕК, ЛЕКАР, ИСТОРИЧАР

Др Александар Недок је највећи живи познавалац српског војног санитета још од самих његових почетака 1822, а посебно оног из периода од 1912. до 1918. године. Он зна све: изванредне ратне победе које су преплаћене бројем рањених и погинулих војника, подофицира и официра; организацију војног санитета, који се распао са сломом државе и васкрсао са њом; имена и судбине лекара […]

Read more

Ваше величанство, ја сам овде да браним Србију! Шта ће ми све ако Србије нема…

Милић Станчетић, земљорадник из Бановог Поља, преминуо је пре 20 година у 105. години као последњи и најстарији живи Мaчванин, војник Шестог пука Дринске дивизије, учесник балканских и Првог светског рата, и носилац Албанске споменице и Ордена заслуге за народ. Прво одликовање је добио за повлачење преко Албаније и пробој Солунског фронта које је потписао краљ Петар и регент Александар, […]

Read more

Кад птице утихну: Подсећање на хероје битке на Мачковом камену

Данас је 103. годишњица најкрвавијег окршаја Великог рата — Битке на Мачковом камену. Судар аустроугарских агресора и голобрадих српских младића завршен је обостраним поразом, јер победом не можемо назвати страдање читаве једне младости. Церу и Колубари певају се песме, преносе се приче, штампају књиге, а Мачков камен скромно шапће о рекама крви и прекинутом сазревању тадашње српске омладине. Својом аутобиографијом […]

Read more

Гучево – прва битка Броза и Драже

Аутор: Борис Субашић; 08. септембар 2013. После 99 година у рововима где се 7. септембра 1914. одиграла Дринска битка, наjстрашниjа у 1. светском рату. Кота 708, гробница jунака коjи су 55 дана одолевали аустроугарскоj офанзиви, скривана jе од Србиjе. Бескрајне изукрштане пруге ровова, земуница и кратера из Првог светског рата протежу се и после 99 година дуж гребена подрињских планина Гучева, Борање […]

Read more

Истраживање судбине српских војника из Првог светског рата који су преминули у Холандији

На углу холандског реформисаног гробља у Гардерену, тик уз шумовит предео Велуве регије у Холандији, стоји споменик у знак сећања на Србе који су преминули од шпанске грознице 1919. године непосредно после Првог светског рата. На споменику је исписано 29 имена војника који су умрли у Гардерену, 21 име војника који су преминули у Најмејгену и њих 14 у Еншадеу, […]

Read more

Ратни буквар штампан на Крфу 1916. године

1916. године на Крфу је објављен буквар чија је намена, поред образовања ђака, била и описмењавање српских војника. Буквар за основне школе у Краљевини Србији штампало је Министарство просвете и црквених послова, 1916. године на Крфу. Иако је Први светски рат увелико био у току у скоро целој Европи, а само Министарство у избеглиштву на Крфу, један од главних задатака био […]

Read more

Ђорђе Бојанић; ШТА ЈЕ СВЕ ПРЕТХОДИЛО САРАЈЕВСКОМ АТЕНТАТУ… једно виђење !!!

Приредио – Ђорђе Бојанић У јуну 1910. Богдан  Жерајић покушава атентат на управника Босне и Херцеговине генерала Маријана Варешанина, Хрвата, и то неуспешно. Последњи метак испаљује себи у главу, и постаје инспирација многим младим људима у Босни и Херцеговини да се прикључе организацији Млада Босна. Жерајићу секу главу и користе као узорак који показује како изгледа једна „анархистичка“ глава, а тело […]

Read more
1 2 3 10