Легендарни говор капетана Тасића на Церу: И кад те смртно погоде, гледај да им паднеш на сред пута, да те заобилазе, прескачу, склањају, да им мртав сметаш!
У очекивању аустроугарске казнене офанзиве, на једном од привремених положаја на Церу, капетан Тасић говори укипљеним војницима. Иако је болесно мршав човек, сивог лица и повијених рамена, једино га глас служи као некад – ускиптео од мржње, беса и љубави
“Кад испалиш сву муницију, а непријатељ и даље наступа – на бајонет, кад ти сломе нож – на руке, кад ти поломе обе руке – на зубе, кад ти избију и последњи зуб, све док можеш да мрдаш, док те има – нападај! Кад те смртно погоде, гледај да им паднеш на сред пута, да те заобилазе, прескачу, склањају, да им мртав сметаш! Затим, подофицира који викне “Јуриш браћо!” – одмах ћу убити. Виче се само: “За мном браћо!” Тако подофицир виче ако је испред стотину војника, тако виче и кад остане сам – и јуриша. Највише на свету мрзим да видим мртвог војника и живог подофицира… …Затим, ако сте икада чули за реч “повлачење”, од данас је заборавите. Ту реч, док сте под мојом командом, док су нам куће и деца иза леђа, док су нам раке очева на поглед удаљене, ту реч из мојих уста нећете чути. Повлачење неће бити. Сви се могу повући, сви могу прећи на друге положаје, ми нећемо педаљ назад! За мене постоје две команде: команда Врховне команде и команда моје земље, а земља је ужад сваке друге команде и она наређује: ни корак назад! Ко се осврне, угледаће цев мога пиштоља и то ће му бити последње што је угледао. Ја и ви смо, браћо, од наших кућа кренули мртви – то да вам увек буде на памети! Пошли смо мртви, немамо шта да изгубимо. Ако Бог да да победимо, у овом рату ћемо се родити! У овом рату бранимо отаџбину – земљу отаца наших, боримо се за синовину – земљу наших синова. Између отаџбине и синовине нас нема!”
Историја каже да говор капетана Тасића у филму Свети Георгије убива аждаху није изговорио ниједан официр током Церске битке, већ је заправо говор једног од официра Краљевине Југославије у Априлском рату.
Извор ШАЈКАЧА
