Много пре Холокауста, Јевреји су имали свој Јасеновац.
Било је то страдање Светих мученика Макавеја.
У хришћанској традицији је остало сећање на 7 светих мученика, но њихов број у време прогона које је Јеврејима приредио луди Антиох Епифан је био много, много већи.
Братски по пореклу и језику народ Сирофенички на најсвирепији начин се обрачунао са Јеврејима. Кували су цело село у казану. Убијали од детета до старца кога стигну, мучили, черечили и клали сваког кога ухвате.
Зашто?
Само зато што Јевреји нису били „модерни“ и нису прихватили западну хеленистичку културу.
1/3 Јевреја су опаганили(превели у религију окупатора), 1/3 су побили, 1/3 су протерали. Тада је опустела Галилеја(јеврејска Крајина). „Олуја“ коју су Сиријци приредили ономад Јеврејима је сравнила многа насеља са земљом, протерала и побила мноштво људи. Запустела јеврејска Крајина деценијама је била без становништва, само вуци и међеди су остали.
Али ни то није било доста. У граду Јерусалиму су окупатори саградили утврђење Акру(Бондстил+НВО), где су држали војску с којом су могли да интервенишу у целом региону кад год им се прохте. Сем тога издајници рода свога јеврејскога су одлазили у Акру на консултације са окупатором како да најбоље доакају своме народу, кроз пропаганду, и спинове. Најчешће су то били спинови којим се наметао осећај инфериорности целом јудејском народу, наводно необразованом и некултурном у односу на оне народе који су прихватили хеленску западну културу.
Под изговором борбе против заостале и промитивне традиције јеврејске, окупатор и његови сарадници су заправо вршили асимилацију и затирање јеврејства.
Међутим, као што то увек бива, на крви мученичкој окупатори никад не профитирају. Свети мученици Макавеји и њихово страдалништво је само дало подстрек побуни Јевреја, који су се напокон организовали и супротставили Сиријцима. Иако су још неколико деценија били у ограниченом облику суверенитета, пријатељство са Римљанима и Египћанима и вешто балансирање народних вођа уз сталну борбу на терену, довело је до стварања суверене јудејске државе, на чијем челу су се нашли Хашмонеји, династија рођена из народа, тачније из народног устанка.
Српски Јасеновац и Косову су Макавеји и Јерусалим савременог доба. Отрежњење од братства и јединства и опчињености западом су Јевреји добили кроз страдање.
Стално понижење кроз које пролазимо има своју сврху и смисао, али је на нама како ћемо одговорити на изазов. Ако одговоримо трезвено и отрезнимо се од југословенских и ЕУ трипова имамо шансу да опстанемо, ако се не отрезнимо, нестајемо!
Жељко Ињац
