ВидеоЂорђе Бојанић

Ко су Сурдулички мученици?

Прича о страдању српског народа у Првом светском рату од стране бугарског окупатора посебно се актуелизује од како је Српска православна црква у ред светих уврстила Сурдуличке мученике и одредила им датум празновања. Новија историја почиње да се детаљније бави страдањима једног од стране другог православног народа, а многи историчари овај рат дефинишу као геноцид.

У последње време више се и темељније говори о страдањима српског народа у Првом светском рату на простору у и око Сурдулице. Ова општина окупирана је од стране Бугара у јесен 1915. године, а о зверствима која су овде почињена дуго се није знало. Канонизовањем Сурдуличких мученика у ред светих почиње активнија прича о значају очувања сећања на страдале.

“Црква зна како се то ради, она је то давно почела, много пре државе и управо је култ Сурдуличких новомученика важан, он је важан да не само овде, него свугде свест о новомученицима, о жртвама буде изграђена, то није да бисмо некога мрзели, већ да се ти злочини не би поновили, јер оно што се заборави, то се понавља,“ наглашава проф. др Милош Ковић, историчар на Филозофском факултету у Београду.

У Првом светском рату страдао је велики број свештеника, посебно из ових крајева, са подручја данашње врањске епархије.

“65 свештеника. И ако упоредимо ту бројку са оним бројем свештеника колико данас имамо, доћи ћемо до закључка да је од стране бугарских окупатора страдала једна цела епархија,“ каже свештеник Небојша Стојадиновић.

“Идеја је обезглавити српски народ, зато су ликвидирани учитељи, зато су ликвидирани свештеници, они који су били најмудрије главе овога народа, они су ликвидирани, да би касније народ могао да се “преуми“, како су говорили, да промени свој идентит, да промени своје национално, верско или свако друго опредељење,“ наглашава доцент доктор Дејан Антић, историчар са Филозофског факултета у Нишу.

Сматра се да је Сурдулица највише страдала због свог географског положаја, јер је последње веће место пре бугарске границе. Ту нису жртве само из ових крајева, већ су довођени Срби из различитих делова земље. Убиства су најчешће вршена хладним оружјем, да се не троши бојева муниција и да се не чују плотуни. Због масовних убистава, јавио се проблем куда се лешевима, па је одлучено да се лешеви бацају у дубодолине. Тако су током Првог свестког рата, званично откривене највеће масовне гобнице.

“Морамо да научимо да на Први светски рат гледамо и као на рат у коме је планирано, извођено уништење српског народа, али и као на јуначку епопеју, ми смо на тај начин размишљали о Другом светском рату, али о Првом не размишљамо тако, дакле геноцид над српским народом је почео овде,“ наглашава проф. др Милош Ковић, историчар на Филозофском факултету у Београду.

“Носићемо једно проклетство сви сад живи и они што долазе иза нас ако не будемо сачували појам Сурдуличких мученика. Није мало да неко добије статус мученика, а неколико хиљада људи, то је неколико хиљада литара крви, то је река крви нечије, не зато што су били лоши, него се нису уклапали у тадашњу политику окупационе војске,“ каже свештеник Никола Петров, из храма Светог Георгија у Сурдулици.

Дуго се историја није озбиљније бавила овим питањем. Чак су поједини историчари јавно истицали да се чине свесни покушаји да се истина прикрије.

“Историчари још не постављају права питања. То су теме које се тек отварају у нашој историографији. Проблем наше историографије је у томе што се врло често бави небитним темама, које се можда траже негде на Западу, можда се стипендирају, али оно што су кључне теме за нас оне се тек сада отварају. Ако су прве жртве једне православне земље били свештеници, онда се поставља питање како је то могуће,“ додаје Ковић.

Након Првог светског рата кренуло се са откопавањем земних остатака и сахрањивањем жртава. Број није познат, јер су се стално пројављивале нове мошти, а постоје индиције да је у Сурдулици током Првог светског рата страдало неколико хиљада људи. Пронађене мошти смештене су у Спомен костурницу, а део њих биће у врањској Спомен костурници чија је обнова завршена ове године, а налази се у комплексу манастира Свети Никола, који ове године обележава 690 година постојања. Тим поводом РТВ Врање реализује серијал емисија о овој светињи кроз векове. Премијера је свакога петка, почевши од 16. септембра, у 20 сати.

Извор: РТВ Врање

Back to top button