Срби Хрватске

Гидеон Грајф: Очигледно да мој пријатељ Зуроф није имао времена да се детаљније позабави питањима броја пострадалих у Јасеновцу

Ја сам историчар за кога чињенице представљају најважнију компоненту анализе и извођења историјских закључака. Чињенице говоре саме за себе. Коме је стало до истине, а не до беспућа повијесне збиљности, јасно је о чему се ради.

Напомена редакције: Преносимо део интервјуа проф. др Гидеона Грајфа који је водила Биљана Ђоровић, објављеног у магазину Печат и пренешеног на интернет страници Православне митрополије црногорско-приморске.

“На суђењу Адолфу Ајхману у Јерусалиму 1961. сведок оптужбе Александар Арнон открио је да је у Јасеновцу убијено од 600.000 до 700.000 људи, док је у другим логорским комплексима НДХ (Јадовно, пре свега) побијено још неколико стотина хиљада.

Историчар Менахем Шелах је у својој књизи “Историја холокауста- Југославија”, коју је објавио “Јад Вашем”, рекао да је 700.000 жртава реална цифра.

Био је мој близак пријатељ и самном је поделио резултате свог важног истраживања.

У својој књизи, Шелах је на страници 188. написао: ”Током четири године постојања, у Јасеновцу је почињено убиство на стотине хиљада људи. Поред тога што је био концентрациони и робовски радни логор, био је то и логор истребљења. На страници 189. своје књиге потврдио је да је 700.000. реалан број жртава.

У Перту (Аустралија), 28.10.2020. одржана јепромоција књиге проф. Гидеона Грајфа: Јасеновац – Аушвиц Балкана. Видео линком из Бање Луке аудиторијуму се обратио и предсједник удружења Јадовно 1941.

Преживели су у својим сведочењима рекли да број жртава износи 900.000 до милион (Сведочења Цадика Данона, Милана Дазлемића, Јулија Бинга).

Нацистички извори наводе 600.000 – 750.000 (Херман Нојбахер специјални изасланик Трећег Рајха Министарства спољних послова за Југославију и Ернст Фик генерал мајор немачких СС трупа, у свом писму Химлеру од 16. марта 1944.)

Енциклопедија Југославије из 1962. објављена у Загребу, каже да је број жртава 700.000 а Фрањо Туђман у свом “Беспућу повијесне збиљности” процењује да је број жртава свега 3.000 – 4.000.

Видите кад дођете до државног наратива Хрватске од 83.000 жртава и Туђмановог о само 3.000, ту морате одмах позвати математику и логику.

Аушвиц је заузимао површину од 40 км2, а Јасеновац је био шест пута већи, односно 240 км2. Поставља се питање зашто им је био потребан простор приближне величине од 150 фудбалских терена, за тај, по државном наративу Хрватске, број од “83.000”?

За изградњу зида у Јасеновцу од 842 меtара дужине коришћен је робовски рад десетина хиљада људи који су морали ручно све да раде без машина.

Никада нећемо знати тачан број жртава у Јасеновцу, јер не бисмо успели да утврдимо тачан број фетуса који су извађени из утроба несрећних мајки; оних који су скувани у казанима, како би се од њих направио сапун; оних који су бачени у реку Саву; оних чије кости су спаљене у усташкој асанацији терена масовних гробница 1945. године…

Архив из Единбурга располаже снимком Јасеновачких масовних гробница савезничких пилота из ваздуха које су се простирале на око 10 км2.

У својој књизи “Јасеновац- Аушвиц Балкана”, презентовао сам све до сада доступне процене о броју жртава.

Након темељног истраживања у архивама немачких војних дневника у Регенсбургу, италијанских војних фашиста у Риму, путева транспорта од Јасеновца до Бергена, у Националном архиву у Ослу, архиве “Јад Вашема”, затим архиве Југославије, Србије, Српске и Хрватске, Југословенске кинотеке и последњих доказа из архива у Единбургу, бојим се да цифра од 700.000 може бити само већа него што смо мислили и то нема апсолутно никакве везе са ревизионизмом већ је засновано на истрајном и темељном научном истраживању.

Дакле тренд ревизионизма је увелико у току, ваља се борити.

А 2007. када је у Јасеновцу отворена нова хрватска изложба о логору, на којој је представљен списак од 69.842 убијених, отварању су присуствовали и представници центра “Симон Визентал”.

Очигледно да мој пријатељ Зуроф није имао времена да се детаљније позабави питањима броја пострадалих, отуда је, очигледно случајно упао баш на линију државног наратива Хрватске од 83.000 – 100.000 жртава у Јасеновцу.

Ја сам историчар за кога чињенице представљају најважнију компоненту анализе и извођења историјских закључака. Чињенице говоре саме за себе.

Коме је стало до истине, а не до беспућа повијесне збиљности, јасно је о чему се ради.”

Извор: Православна митрополија црногорско-приморска

Преузето ЈАДОВНО

Back to top button