Дрвље и камење на Драгослава Бокана… трудећи се из петних жила да не видимо суштину (видео)

Док се ударају у своје грађанистичке груди и урличу празне пароле ипак са њихове стране нема ниједне речи осуде према овом нељудском и антицивилизацијском хрватском чину. Побијена су деца, и то наша, српска деца а њихове непокајане умоболне џелате сахрањују поред њих, зашто, да их прогањају кроз вечност? То није тема за српске грађанске моралисте? Бездушне креатуре саможиве и поданичке свести.

Монструозни аутошовинизам их тера да Драгослава Бокана приказују као опаснију фигуру него што је Павелић приказан у сенкама над Балканом. Зашто, што Драгослав воли Србију, српство, што има знања и храбрости да обзнани истину пред свима и стане својим животом и делом иза ње?

Оно што они никада не би могли, јер њихову истину диктирају понуде спонзора а не савест, за њих је она флуидан појам. Та морална и интелектуална инфериорност их и тера на првом месту да се поклоне сили а затим да се свете сопственом народу, његовим жртвама, страдањима, његовој духовности, његовом сељаку, раднику, његовим родољубивим интелектуалцима јер сви они су издржали у свом страдањау и изнели свој крст ради љубави и истине.

Аутошовинизам је исто оно хрватско, бошњачко, монетенегринско конвертитство али на унутрашњем плану, они су остаци тог посрнућа које се запатило у актуелним границама Србије. Они су српству одавно објавили рат и свака активност им се своди на убијање истине, константно блаћење српства и стављање на страну наших џелата.

Ти људи су само случајно Срби а суштински су непријатељска војска на првим борбеним линијама. Њих је мало, али су добро плаћени и гласни, нас је много али да није људи попут Бокана не би се нигде ни чули, а зашто ћутимо, зашто се не чујемо? Наш задатак је да ствари преокренемо у своју корист и одбранимо истину о себи.

И као што каже Драгослав бићемо изложени притисцима и нападима али ћемо то трпети са поносом и настављати борбу све док се тај агресорски анти-српски наратив не искорени једном за свагда.

Аутор: Танкосић Предић

Преузето са ФБ странице: Дневник Драгослава Бокана