Занимљивости

ДНЕВНИК ЈЕДНЕ ДЕВОЈЧИЦЕ: Бадњи дан 1909.

Поводом Бадње вечери и Божића, Народна библиотека Србиjе представила jе запис из Дневника Љубице С. Jанковић у коме ауторка као петнаестогодишња девоjчица, пише о Бадњоj вечери и припремама за Божић 1909. године у дому породице Jанковић.

Љубица Jанковић своjе записе посвећене великом хришћанском празнику завршава искреном вером у идеале, узвишено и лепо коjи ће постоjати док jе људи и њихове душе, наводе из НБС.

Љубица С. Jанковић (1894-1974) оснивач jе и водећи стручњак етнокореологиjе, науке о народним играма. Радила jе у Eтнографском музеjу у Београду, била jе и сарадник Eтнографског института Српске академиjе наука и уметности и члан више међународних удружења за изучавање народне културе.

Дневник, коjи jе поверен на чување Народноj библиотеци Србиjе, Љубица Jанковић jе водила од 1907. до 1974. године.

Изложба „Сестре Jанковић и народна игра – Легат Љубице и Данице Jанковић“ отворена jе 18. децембра 2014. у Народноj библиотеци Србиjе и траjаће до 6. фебруара 2015. године.
„Бадње вече. Mа да jе тек 10 сати прошло, моjи су сви полегали уморни од многог тумарања и послова коjима су ових дана – као и увек пред Божић – били изложени. Oца се жали како су му ноге промрзле кад jе ишао да купуjе прасе а после, настоjавао и одгледао док се оно напољу – jадно! – клало и уређивало. Mама опет вели, да и ако оваj стан ни у пола не задаjе посла од оног прошлог – ипак се она jедва држи на ногама и зато она не чека никог већ леже“, наводи Jанковић у свом дневнику из 1909.

„И Дана ниjе знала шта би паметниjе могла урадити, и зато jе легла. Само jа пошто сам сав своj посао свршила т.j. уредила и ходник и у њега пренела jело све и поређала на цигље, да би измрзнуло и слађе било, а и да се, што jе главно, склонила из „шпаjза“ од домашаjа пацова, мишева и буба-шваба – пошто сам све то дакле урадила – jа ево хоћу мало, тек обичаjа ради, да ову jадну свеску обогатим коjом више шкработином“, додаjе она.

Уосталом, немам шта много рећи, jер – Боже, опрости ми – ниjе ми изгледало да ће сутра Божић, таj, за мене, наjсвечаниjи и наjсветлиjи празник; jедино, што нисмо „падали на нос“ од посла, као до сада, па смо све лепо распоредили, те смо постепено све свршили, што смо других година и ако много дана пред празник, све на jуриш спремали; а друго, што нема снега – наjлепшег украса божићњег.

Oно истина, о вечери смо на наjсвечаниjи начин извршили све верске обреде т.j. очитали молитву, отпевали „Рождество твоjе“, обгризли смокву, жути шећер, нишадор и шта ти jа знам jош тамо шта – што рек“о уjче Tика, али тек тек, док погледам напоље, па видим дрвеће голо, земљу голу, и све голо, ништа ниjе обучено у свечано рухо у коме се до сада дочекивало рођење наjвећег младенца – онда ми се чисто учини да jе природа заборавила шта jе сутра, и да ништа више не зна за заслуге тог Богочовека чиjе се рођење сутра прославља.

81137837854aa6869ab74e410738152_640x392Aли не, немам права, jер кад сам поглед своj управила небу, видела сам да су месец и сjаjне звездице ишарале цео небески свод и да су се – налик на наjскупоцениjе диjаманте – трудиле, коjа ће више лепотом своjих блиставих зракова уздићи славу Божjу и што свечаниjе дочекати долазак узвишеног детета. Jош их има дакле, коjи умеjу ценити шта jе узвишено и племенито, шта нам душу препорођава. Не, ниjе jош овладала и сасвим победила материjализам и практична проза живота; идеално, лепо и узвишено мора опстати док jе људи и у њима душе – искре божанске, навела jе у дневнику Љубица С. Jанковић.

Дневник Љубице С. Jанковић налази се у Легату Љубице и Данице Jанковић, коjи jе завештан Народноj библиотеци Србиjе. По изричитоj жељи легатора Љубице С. Jанковић Дневник ниjе био доступан за коришћење 40 година од њене смрти.

ПреузетоB92

Back to top button