Слика овог недокланог Српчета из Јасеновца има за мене вредност и значај једнак оном Мона Лизе за Италијана и Француза, Ане Франк за Јеврејина, оне уплакане вијетнамске девојчице за све противнике америчког насиља….
Безимени српски малишан из јасеновачког мучилишта је за мене ЖИВА (НЕПОТРОШИВА И НЕУНИШТИВА) ИКОНА нашег страдања.
Наш Агнец, наше Јагње Божије пред Зверовима из пакленог Бездана, наш део жртвеног хлеба са литургијске просфоре, СИН СВАКОГА ОД НАС.
Молите се Богу за њега и све његове вршњаке, клане и мучене у Јасеновцу, најстрашнијем Граду Смрти на свету, нашој подземној престоници у вечности.
И нека његове и њихове молитве буду уз нас онда када нам буду биле највише потребне!
Наш МАЛИ ПРИНЦ.
Пише, Драгослав Бокан
