Бојанић: Видовдан, један од стубова српске државности

У Крушевцу 28. јуна биће одржана централна манифестација обележавања Видовдана као и седница владе. У манастиру Раваница 28.јуна биће одржан парастос Светом кнезу Лазару и Косовским јунацима који ће служити владика Игњатије и свештенство СПЦ, у присусрву народа и Државног врха.

Јуначким уласком у Косовски бој против много јачег непријатеља и освајача кнез Лазар је дао свој живот за одбрану хришћанске културе и вере и тако спасио целу хришћанску Европу од исламске најезде, тако је српски род и сви јунаци кнеза Лазара добили и ушли у Царство небеско.

Савиндан, Видовдан и Сретење су темељ и стубови српског народа.

Као Видовдан, Савиндан и Сретење су огледало наше државе, ови празници утичу на изградњу свести и српског идентитета. Савиндан је увод у Сретење, Цвети и Видовдан (то је и чврста веза кнеза Лазара, Карађорђа и Милоша… а пут православни им је утемељио, трасирао и изградио Свети Сава). Без Савиндна не би било ни Видовдана а ни Сретења.

Светосавље се огледа кроз лик и дело Светог Саве. Свети Сава се у име целог српског народа определио за Православље. На Видовдан 1389 године, Срби су се определили са кнезом Лазаром за одбрану Православља (Светосавља) и целе Европе од османског окупатора и џелата и стали освајачима на пут да не покоре Европу, која нам од тада стално окреће леђа и условљава.

Ова три завета и темељна стуба,  су сачувала бит српског народа, током турског ропстав и довела до градње савремене српске државе.

Ови три празника дефинитивно утичу на изградњу свести и идентитета српског народа и српске државности… и у великој и нерскидивој вези су.

Видовдан нас учи о слободи, части, витештву, јунаштву, вери, учи нас и шта значи слобода, и зашто морамо бранити светиње, да Видовдана није, не би било ни Србије.

Видовдан је свакако један од најважнији датум у колективној свести српског народа и заједно са светосављем један од темеља колективног идентитета Срба, зато и није случајно да су се баш на овај дан дешавали судбоносни догађаји за нашу српску историју, за који и наш џелат зна, па је бирао баш овај дан…

Јуначка Видовданска битка на Косову до данас прати Србе уз приче о херојству, жртвовању, победи, слави и јунаштву (у Паризу су звонила црквена звона у катедрали Нотер Дам, и другим црквама широм Европе у част победе хришћана над неверницима) али и о лажној издаји Вука Бранковића (где је српска војска водила најтежу борбу са Вуком на челу) и ,,поразу“ Српске војске, а добро знамо да се после убиства султана Мурата (страдао у боју од српске руке) и наређења његовог сина Бајазита да се убије његов рођени брата Јакуб, османска војска се повукла после боја ка Анадолији са разлогом да Бајазит успостави власт у уздрманом царству које је остало без владара (султана). Тек после седамдесет година османилије су покориле Србију, и о каквом поразу у боју можемо да говоримо, тада је спашена цела хришћанска Европа, која је имала довољно времена да се припреми за одбрану од Османлија.

На крилима косовског мита 28. јуна 1914. године  Гаврило Принцип убио је Франца Фердинанда (Аустроугарског престолонаследника), који је мислио да ће доласком у Сарајево на Видовданм и промоцијом силе кроз војне маневре понизити непослушне Србе у Аустроугарској, који су били окупирани од стране Аустроугарске од Анексионе кризе 1908 године (када је анкетирана БиХ). Ово убиство је искоришћено као повод за Први светски рат.

Браћо, сутра је Видовдан, треба се подсетити клетве Светог Кнеза Лазара:

„Ко је Србин и српскога рода,

И од српске крви и колена,

А не дошо у бој на Косово,

Не имао од срца порода,

Ни мушкога ни девојачкога,

Од срца му ништа не родило,

Рујно вино ни пшеница бјела,

Рђом капо док му је колена.“

Сваке године гњилански глимац Саша Стојановић уочи прославе Видовдана у Прилепцу родном месту Кнеза Лазара стоји као живи споменик подсећајући тако на дело и завет које је свети Кнез Лазар нама оставио, да га чујемо…

Ево и неких датума који су Видовдан учврстили у темељ Српства:

*1869. год, донесен Намеснички устав Кнежевине Србије,

*1881. год, Тајна конвенција између Србије и Аустроугарске,

*1921.  год, Краљ Александар I Карађорђевић донео је Видовдански устав, када је КСХС постала Уставна-парламенбтарна монархија са династијом Карађорђевића на челу,

*1941. год, усташки покољ Срба у Бугојну, само један од бројних ратних злочина почињених над православним Србима у 20. веку на Видовдан и друге велике православне верске празнике православног српског народа,

*1989. год, обележено 600 година Косовске битке, Милошевићевим говором на Газиместану, то је један од највећих скупова, око 1,5 милиона Срба из свих делова тадашње Југославије.

*1990. год, је усвојени већином амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској,

*2001. год, срамно од стране нове власти у Србији, Слободан Милошевић изручен Хашком трибуналу, баш на Видовдан.

Југословенска трагична прича почела је и завршила се баш на Видовдан, амандманима на Устав Хрватске, Срби су на Видовдан 1990.год престали да буду конститутивни народ Хрватске. Црна Гора је 2006. год референдумом за отцепљење из заједнице са Србијом донела одлуку о самосталности Црне Горе, танком већином и резолуцијом 60/264 Генералне скупштине УН, постала 192. чланица светске организације и самостална држава, а Србија на тај начин постала самостална држава.

Споменик на ГАЗИМЕСТАНУ, рушен и обнављан, одолеваће и даље вековима

Више пута рушен и подизан нови, данас окован бодљикавом жицом који чува тзв. косовска полиција.

После  славне Косовске битке и повлачења Турака, први споменик је подигао син кнеза Лазара, Стефан Лазаревић.

Постоје више извора о години постављања споменика, да је подигао стуб на попришту Косовске битке после мајског опела 1397. године које је Стефан посветио свом оцу Лазару.

Други извори говоре да је после битке код Ангоре, око 1404.год (има извора да је подигнут 1430.год) у близини цркве Самодрежа, поставио споменик који  је био у облику великог каменог стуб на коме су биле уклесане речи у спомен битке на Косову. Тај споменик су срушили Турци.

Данас поред споменика постоји камена реплика тог стуба, одмах уз споменик на Газиместану  на коме је натпис исти онакав какав је био уклесан у каменом стубу, првом споменику који је] био постављен на Газиместану. Овај натпис (запис) упућен је путнику намернику, у њему се величају храброст, честитост и духовност кнеза Лазара о Косовском боју из 1389. год, за који се сматра да га је саставио син и наследник кнеза Лазара, Стефан Лазаревић.

Други споменик подигнут је  у 19.веку, споменик је био од дрвета, и њега су Турци порушили.

Трећи споменик подигнут је 1924. године, после коначног ослобођења Косова од Турака октобра 1912.год, њега су Албанци до темеља срушили одмах после напада Хитлера на Југославију 6. априла 1941. године.

Четврти споменик на Газиместану, и највећи до сада, завршен је 1953. године. Овај данашњи споменик који је окован бодљикавом жицом од 1999. год, споменик је рад архитекте Александра Дерока, споменик је висок 25 метара.

У унутрашњости споменика налазе се степенице са 115 степеника које воде до врха куле.

На сваком степенишном одморишту налази се по једна мермерна плоча са уклесаним стиховима из косовског циклуса.

Мало ко зна да се на његовом врху налази велика бакарна плоча на којој је угравирана “траса” српске и турске војске у Косовској бици 1389.

Занимљива је и прича око ВИДОВДАНСКОГ ХРАМА, који је био и плану да се изгради. Макета овог храма налази се данас у музеју у Крушевцу.

Ко зна зашто ово значајно здање за нас Србе није реализовано, има ту сагледавања из више углова. Суштина је да ми Срби до дан данас немамо нешто слично, Меморијални центар за све српске страдалнике… који свакако морамо да имамо и изградимо га што пре. Да нам то буде место окупљања и сабрања за нас и наше потомке. Није ми јасно ко ту идеју кочи, а новац вероватно није проблем.

Овај грандиозни Видовдански храм, вајара  Ивана Мештровића (Хрват) требало је да се подигне на месту Косовске битке, на Газиместану. И поред почетне еуфорије, никада није изграђен, а и саму макету је пратила необична судбина.

Макета је прво била чувана у Београду, па је враћена кући у крушевачки Народни музеј.

Спомен маузолеј  је требао да буде дуг око 250 а широк око 200 м.

Занимљибо је и то да је ова макета храма 1915. изложена у Лондону.

Након Великог рата макета храма се враћа у Краљевину Југославију. Макета је била и по изложбама по САД тридесетих година прошлог века, ту јој се губи сваки траг, изгубљена је, али је пронађена у Њујорку, али се не зна тачана година проналажења. Макета је враћена у Београд. Поколоњена је музеју у Крушевцу поводом шест векова од оснивања града 1971. И данас је изложена у Народном музеју у Крушевцу.

Док је Видовдана и док га Срби прослављају за нас нема пораза нити предаје. Довољна је јачина да после толико векова нема Србина који не зна за подвиг и јунаштво Кнеза Лазара, Милоша Обилића и Вука Бранковића… и свих српских косовских витезова и јунака. Зато се сутра Видовдан прославља широм Србије, Републике Српске и Црне Горе, разним свечаностима и приредбама, док је тако, добро је по нас… и да се никада више не врати оно комунистичко време, када смо буквално заборавбили да смо Срби и православци.

,,Какви будемо сутра, бићемо довјека“.

Живела СРБИЈА!

Приредио – Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја