Сваке године уочи прославе Видовдана у Прилепцу родном месту Кнеза Лазара стоји као живи споменик подсећајући тако на дело и завет које је свети Кнез Лазар нама оставио

– Ваш живот у родном Гњилану обелижио је спорт али пре свега  ваш ангажман у позоришту. Кажите нам нешто више о вашем ангажовању у народном позоришту у Гњилану.

Позориштем сам почео да се бавим далеке 1981 године. Почео сам као суфлер у представи ,,Ожлалошћена породица“ у којој су игрлали моји другари са којима сам касније наступао у многим представама.

Ране осамдесете памтим јер  сам тренирао џудо у реномирам џудо клубу Партизан из Гњилана међутим  тада сам заволео позориште где убрзо добијам своју прву улогу у позоришној  представи ,,Столица која се љуља“ тако да од тада па све до данас  живот сам посветио  даскама које живот значе.

– Колико сте позоришних представа одиграли?

Одиграо сам око 60 улога у  представама за децу и одрасле као и новогодишње игроказе.

– Ви сте и режирали више позоришних представа за децу. Колико је захтевно радити са децом?

Режирао сам десетак дечјих представа, а написао сам и једну комедију ,,Није тешко бити фин“ која је имала запажен успех код гледалаца. Са овом  представом смо  учествовали на ,,Федрасу“ у малом Црнићу где смо добили две награде за лепршавост у игри и за најмлађег глумца. Радити са децом представља велико задовољство.

– Које  улоге можете  посебо издвојити у вашој боготај позоришној каријери?

Све улоге које сам играо су ми драге, али ипак бих издвојио неке: Гане каранфил, Агатон Трбоња, Аца Семенка, Јеленче Порфирије, Бора Шнајдер.

– Ви сте пре свега препознатљив у Косовском Поморављу, али и шире по улози Кнеза Лазара у позоришној представи Косовски Бој. Шта за вас представља ова улога?

Кнез Лазар кога играм од 1989 године  све до  данас, изводим одломак из представе на разним манифестацијама и скуповима. Сваке године уочи прославе  Видовдана у Прилипцу родном месту Кнеза Лазара стојим као живи споменик подсећајући тако на дело и завет које је свети Кнез Лазар нама оставља и на тај  начин подсећам генерације младих који опстају на овим просторима. Изузетно  ми је драго што ме људи прпознају по тој улози, што значи да сам на њих оставио добар утисак.

– Где данас живите и који су ваши планови у будућности  када је позориште у питању?

Од протеривања из родног Гњилана преселио сам се у Великом Ропотову где  радим са децом. Режирам и глумим у више позоришних представа. Издвојио бих да у представама учуствују деца из Великог Ропотова, Ранилуга, Дреновца, Панчела, Томанца и Кормињана. Урадили смо  неколико представа са којима смо гостовали широм Косова и Метохије као и у централној Србији.

Желим да истакнем да сам један од  покретача манифестације ,,Видовданске свечаности“, где припремам  културно уметнички програм са нашим глумцима а доводили смо у госте и професионалне глумце, естрадне уметнике, фолклорне ансамбле, ликовне уметнике, песнике, књижевнике, историчаре…

Желим да истакнам и то да све ово што радим и што сам урадио, велике заслуге има мој колега и пријатељ Цветко Станојевић који је нажалост недавно преминуо. Цветко ме је увео у свет глуме и са њим сам освојио многе награде на фестивалима.

Издвојио бих неке од награда, три пута смо били први у Малом Црнићу са представама; Српска драма, Хамлет од Доњо моравче, ,Дивље месо, у Цветковој његовој режији. Такође, бих издвојио и награде које сам добио и које ме обавезују да наставим са стваралачким радом. Златну значку Културно Просветне Заједнице Србије, Златну маску за улогу Јеленчета на савезном фестивалу у Врању и Златну плакету за животно дело коју су ми доделили моји Гњиланци у Београду.

Захвалио бих мојим колегама јер они су изврсни глумци и уметници с којима ћу надам се радити и у годинама које долазе и стварати још много позоришних представа.

Интервју водио: Бранко Димовић Димески

Српска историја