Бојанић: У Валони ни трага о Српској голготи и прихвату изгладнелих Срба

Трагао сам да сазнам нешто више и да се уверим да ли има и трага, белега, споменика, инфо- плоче о епопеји, патње и страдалаштва Српског народа у Великом рату, да туристи нешто више сазнају о томе, али ништа о томе не сазнах, на ових +40.

Ако питате мештане, да ли знају нешто о транспорту српских збегова из ове луке у периоду Великог рата, неће знати ништа о томе или ће мудро одћутати или неће разумети питање.

Зато и нема белега, обележја као сећање на марш живих костура… а толико је српских костију сахрањено у Валони.

Српска војска и народ се повлачила у три правца, кретање је било споро по залеђеним (на -30) путевима и албанским планинама и гудурама, а додатни проблем су представљали напади Албанаца који нису признавали власт Есад-паше Топтанија савезника Србије, коме је Краљевина Србија доста помогла да се врати и одржи на власти, али то је већ друга тема.

Током српског повлачења кроз Албанију, Есад-паша је српској војсци показао велику солидарност. Његова жандармерија је на граници штитила бокове колона српске војске у одступању, док ју је у непроходним и дивљим подручјима сусретала и показивала јој пут. Локално сеоско становништво пружало је српској војсци уточиште по његовој наредби. Чак је и последње залихе хране за своју жандармерију уступио српској војсци, чиме је спасавао читаве српске јединице. Такође је издао наређење да се на територији Албаније обавезно мора примати српски динар као средство плаћања да би омогућио српским војницима да купе намирнице за своје потребе. Било много је примера Есад-пашине помоћи. Број жртава Албанске голготе војске и цивила би био много већи да није било подршке Есад-паше, о томе су писале Српске новине (тачније Новине србске) су биле прве новине у Кнежевини Србији, бр. од уторка 15. августа 1917.год.

После више од месец дана тешких маршева, по лошем времену, српска војска се окупила код Скадра (некадашња хиљадугодишња престоница Срба), Драчa и Валоне, то су у градови где би требало бити бар инфо-табле о том догађају (за то морамо ми да се изборимо молбама), који су незапамћени у историји, да део једаног народа крене у тако суровим условима и потражи спас од тада моћнијег противника.

Али, и они који су успели да се докопају  јадранске  обале, били су и тако исцрпљени и измучени у проблему и нису имали коначан спас.  ,,Савезници” нису били организовали задовољавајући прихват, храну ни смештај, а један ,,савезник” Италија се понашао као да је  непријатељ.

Из луке Валона почело је укрцавање првих српских војника на бродове и искрцавање у луци села Говино око 6.км северно од града Крфа.

Искрено, тада су Албанци и помогли Српској војсци да се опорави од незапамћеног марша… мештани су прикупљали хлеба, хране и нису дирали измучене Србе, свакако хвала им за то.

Занимљиво је да после повлачења Срба преко Албаније, фебруара месеца у Валони се на попису становништва јавило чак 51.564 српских избеглица, које су у Валони остале да живе приликом повлачења.

Невероватно, да ми Срби још у периоду Краљевине СХС, Краљевине Југославије (у доба комунизма то није ни било могуће), нисмо захтевали да се постави обележије да је ту био прихват српске војске, као и у Драчу и другим местима, бар су инфо таблу заслужили, бар као захвалност за прихват. Добро би било да ову добронамерну сугестију неко из власти прочита и затражи од градске власти Валоне да се постави споменик или бар инфо табла као сећање на српску војску која је била приморана да напусти своју отаџбину.

Тако у потрази, обишао сам и Трг заставе, независности Албаније и  споменик независности и националне заставе. Овај споменик обележава проглашење независности Албаније од Отоманског царства 1912. године… ето колико је то млада држава, стара нешто више од века.

У близини се налази и џамија Мурадие, то је главна џамија у Валони и споменик културе Албаније. Мимар Синан, познати отомански турски архитекта, саградио је џамију 1537. године. Овај верски објекат се налази на средини трга и његов положај је прилично посебан и на чудном мрсту.

За време Османског царства изградили су џамију модификујући древну византијску цркву, која се налазила на том месту. На зидовима је видљива разлика између цркве и џамије (ако се загледају детаљи).

ЗВЕРНЕЦ

На острву Звернец (у близини Валоне), налази се  манастир Свете Марије из 13. века из доба Источног-римског царства (од 16. века термин Византија је убачен од водећих историчара, да би се замутио историјски траг и изменила историја…).

Манастир је напуштен током комунистичког периода у Албанији када је религија била забрањена. У том манастиру, налази се  гробнице жене која је извезла заставу независности Албаније 1912. године.

*И да не заборавим… у Валони су мештани гостољубиви чак су и позитивни када чују да смо Срби. Нисмо имали ни једну непријатну ситуацију.

Валона је прави туристички град који је одлично уређен и препун туриста. Зато је и потребан споменик који ће указати на тај период српске патње и страдалаштва, и захвалност за прихват Срба од стране Албанаца.

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја