Бојанић: ОЛУЈА – ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ! 27 ГОДИШЊИЦА ОД ГЕНОЦИДНОГ, ЗВЕРСКОГ ПРОГОНА И СТРАДАЊА СРБА У СРПСКОЈ КРАЈИНИ ОД СТРАНЕ ХРВАТА

Тај дан за нас СРБЕ је дан за сећање, паљење свећа, парастос и наравно огромну тугу, патњу, која је и данас без правде а и кајања од стране агресора.

Од 2015. год  Србија сваке године обележава годишњицу ,,ОЛУЈЕ” да Срби тај злочин никада не забораве и да одају пошту настрадалим Србима. Тако ћемо и научити нашу децу шта се тамо десило, да знају праву истину, да знају за злочин, и зато тај ужасни злочин никада не сме бити заборављен и скривен.

Више хиљада људи се данас окупило на Тргу слободе у Новом Саду, председник Србије Александар Вучић рекао је да “годинама у Србији као да није било сведока о злочинима почињеним над нашим народом”. Девету годину како на овакав начин обележавамо погром, тежак злочин и највеће етничко чишћење после Другог светског рата. Два су разлога због којих смо данас овде. Први је туга, због убијене деце, жена, страца, 250.000 прогнаних. Други је да би се та сведочења чула.

УКРАТКО О ЗЛОЧИНУ ,,ОЛУЈИ”

У операцији „Олуја“ која је почела у зору 4. августа 1995. хрватске-усташке звери, у садејству с муслиманским зверима Босне и Херцеговине, побиле укупно 2.670 и у егзодус натерале 280.000 људи.

У „Олуји“ је с простора Српске Крајине нестало близу 2.000 Срба и протерано око 250.000, а у акцији „Маестрал“ која је била њен продужетак, убијено је 655 и изгнано око 130.000 Срба с подручја 13 општина БиХ. Према подацима „Веритаса“ још се трага за 1.011 несталих Срба, међу којима је 660 цивила од којих 337 жена.

Однос снага је био 7:1 у корист агресора – више од 200.000 војника и полицајаца хрватске војске је напало 30.000 војника Српске Војске Крајине.

Штета настала “Олујом” је несагледива, а статистика “Олује” је више него поражавајућа:

2.670 Срба убијено,

280.000 Срба протерано,

13.000 објеката уништено,

352 трговине уништене,

25.000 кућа уништено,

410 радњи уништено,

78 цркава уништено,

96 музеја уништено,

181 гробље уништено,

920 споменика уништено,

52 домова здравља уништено,

сви индустријски погони уништени…

За овај злочин, нико није кажњен, напротив. Хрватски генерали Младен Маркач и Анте Готовина су у првостепеној пресуди изреченој 15. априла 2011. године у Хашком трибуналу осуђени на 18, односно 24 године затвора. Да би 16. новембра 2012. године у другостепеној пресуди Хашког трибунала ослобођени свих оптужби. Занимљиво је и то да нико од хрватског војног и државног руководства: Јанко Бобетко, Фрањо Туђман, Гојко Шушак, Звонимир Черевенко… нису дочекали суђење или чак нису ни оптужени, пред Хашким Судом.

ХРВАТИ СЛАВЕ НАСТАВАК ЗЛОЧИНА И ПРОГОНА ИЗ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

У овом рату (1991-1995) Хрвати стицајем околности нису убили скоро милион Срба (као у Другом светском рату), али методи обрачуна са старим и немоћним, или са заробљеним српским борцима, били су исти као и у Другом светском рату, препуни нечувене суровости. Ово је био само наставак и финализација злочина (геноцида) највећег масакра и етничког чишћења у модерној историји Европе, о коме цела Европа ћути и окреће главу. Оно што није урађено у протекла два светска рата урађено је током злочиначке операције ,,ОЛУЈА”.

Док Срби оплакују страдале и прогнане у „Олуји“, Хрватска 5. августа слави Дан победе.

У Хрватској се три дана обележава Дан победе, Домовинске захвалности и Дан бранитеља низом манифестација и песмом. Централна прослава је у Книну, што не сме да нас чуди.

Прошле године је председник Хрватске Зоран Милановић поручио је да би у Книну волео да види српске политичаре иако зна да “они имају проблем с тим”, што наравно њихов долазак хрватима одговара, да и такву слику са Србином проследе Европи и свету, а то би наравно преставили у њиховом стилу.

Пре три  године, тадашња председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић је изјавила да би желела да оде на концерт Марка Перковића Томпсона у Сплиту.

У Србији и Републици Српској 5. август је проглашен за Дан сећања за жртве “Олује”. Тог дана се иде у цркву и пале свеће за жртве “Олује”.

Приредио Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја