У ћелији Гаврила Принципа у Терезину

Терезин је (чешки Terezín, немачки Theresienstadt) је некадашње мало утврђено место које се налази у општини Литомержице (чешки Litoměřice) на реци Охрже (Ohře), недалеко од његог спајања са Лабом. Место лежи на обе обале реке која га дели на Малу и Велику тврђаву Терезин.


Тврђава је основана 1780 године од стране Јозефа II који јој је дао име у част своје мајке Марије Терезије. Током Другог светског рата Велика тврђава је служила нацистичкој Немачкој као јеврејски гето, док је Мала тврђава служила као затвор прашког гестапа.

20160623_103823

terzin2Данас је у Малој тврђави уређен Меморијал Терезин а објекат је такође национални споменик културе.
Управо у Малој тврђави су били затворени Видовдански хероји који су извршили атентат на Франца Фердинанда у Сарајеву 1914 године.

Већ на самом улазу у Малу тврђаву, у просторијама у којима се налази стална поставка Меморијала Терезин посвећена периоду од 1780 до 1939 године, један део је посвећен Саравском атентату.

Ту су изложене фотографије учесника атентата, Гаврила Принципа, унутрашњости његове ћелије, помена на њиховим гробовима у Чешкој након рата и друге, писмо Гаврила Принципа, његова смртовница и др.

Ћелија (самица) у којој је био затворен Гаврило Принцип налази се у дворишту број I, где су се осим самица налазиле и заједничке ћелије.

gavrilo-smrtovnicaУ време кад се догодио атентат, Гаврило Принцип је био сувише млад за смртну казну, па је осуђен на двадесет година затвора.Због лоших услова и поступања је веома ослабио и пред смрт имао само око четрдесет килограма.

Умро од туберкулозе у војној болници у Терезину 28. априла 1918 године,пред крај Првог светског рата.
На зиду испред његове ћелије, у којој је био затворен од 05. децембра 1914 године,налазе се две табле, једна на чешком и једна на српском језику са основним информацијама за посетиоце.

Између осталог, на таблама је написано: ” За већину словенског становништва Аустро-угарске Гаврило Принцип био је један од симбола борбе против Хабзбуршке монархије. У Србији је постао национални јунак а у Чешким земљама успомена на њега чувана је нарочито у периоду Чехословачке Републике (1918-1938) али и након Другог светског рата.”

ispred-samnice-terzinУ унутрашњости ћелије, данас само у зид уграђени окови за које је био везан сведоче о његовој мученичкој смрти.

Песма коју је урезао у зид ћелије више није видљива…

”Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све к’о јуче
Сутра се исто спрема.
И место да смо у рату
Док бојне трубе јече,
Ево нас у казамату,
На нама ланци звече.
Сваки дан исти живот
Погажен, згњечен и стрт.
Ја нијесам идијот-
Па то је за мене смрт.
Ал’ право је рекао пре
Жерајић соко сиви:
”Ко хоће да живи нек’ мре,
Ко хоће да мре нек’ живи!”

Песма је први пут објављена 17. марта 1919 године под насловом ”Сарајевски атентат 1914”.

Аутомобил, пиштољ којим је Гаврило Принцип извршио атентат, окрвављена униформа Франца Фердинанда,насловне стране новина и други предмети налазе се у војноисторијском музеју у Бечу.

Посмртни остаци Видовданских јунака су након Првог светског рата 7. јула 1920. године пренесени и сахрањени у заједничкој гробници у Сарајеву.

Посмртни остаци Владимира Гаћиновића су накнадно из Лозане у Сарајево пренесени 1934. године и положени у заједничку гробницу Видовданских хероја.

Тек 1939. године након што је завршена капела Светог Арханђела, позната и као капела Видовданских хероја, у Старом српском православном гробљу Свети Михајло у Кошеву, у Сарајеву, њихови посмртни остаци су били коначно положени у њу, где се и сада налазе.

pistolj-atentat-593x445

auto-ferdinanda-593x445

На плочи уграђеној у капелу на којој се налази натпис „Видовдански хероји“ са именима Видовданских хероја стоје и Његошеви стихови: „Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити“.

kapela-Gavrilo-Princicp-790x526-600x399

Молим ти се Преблаги Господе прими у миру душе слугу Твојих Гаврила Принципа и видовданских јунака, отишлих к Теби, у заједницу са војницима Небеских сила, прими их милошћу Твојом јер су страдали за слободу земље Српске. Твојим милосрђем, опрости им сва сагрешења која учинише у животу речју, делом у знању и незнању.

Погледај милосрђем Твојим, Господе, на њихове ране, мучења, јауке и страдања, и све им то урачунај у подвиг добри и Теби благоугодан.

Помени Господе и све који се добрим подвигом подвизаваху од давнина чувајући Православље, за освећену и Тобом изабрану земљу Српску, од непријатеља Крста и Православља који доношаху и огањ и мач.

Спаси, Господе, народ свој. Амин.

Аутор: Димитрије Марковић
Извор: Покрет Реци не ЕУ, СРБски ФБРепортер

Преузето Магацин