Историјске личности

Најмлађи српски војник Момчило Гаврић: Да је био француски војник, данас би имао…

Са само девет година, Момчило Гаврић је добио чин каплара. Две године касније, на Кајмакчалану, војвода Живојин Мишић је био шокиран када је видео униформисаног 11-годишњег дечака, али када му је објашњено како је дечак доспео ту где је, војвода га је унапредио у поднаредника.

Није ништа чудно да Срби заборављају оне који су им се нашли у неком тренутку када им је то било потребно. Напротив, то је постала симптоматична појава. Она се на жалост односи и на најмлађег подофицира у свету из Првог светског рата, Момчила Гаврића. Он је све учинио за Србију, али за живота није дочекао да се по њему назове нека школа, касарна или нека друга институција.

Момчило Гаврић поздравља мајора Стевана Туцовића, брата Димитрија Туцовића, током Првог светског рата

Ево због чега је Гаврић заслужио да га Срби не забораве, и да се његово име уреже у памћење.

Рођен је 1. маја 1906. године у Трбушници код Лознице, као осмо дете Алимпија и Јелена Гаврић. Када је почео Први светски рат имао је само осам година. Августа 1914. године, остао је сам, наиме, аустроугарски војници из Хрватске домобранске 42. дивизије (позната и као „Вражја дивизија“) убили су му оца, мајку, сестре, браће и бабу, а кућу запалили.

Гаврић је преживео случајно или судбина је тако одредила. У тренутку масакра његове породице, он је био код стрица, отац га је послао да нађе запрегу. С обзиром на то да је остао без дома и породице, пошао је у Гучево да тражи српску војску.

Потрагу је успешно завршио…

Прихватили су га у Шестом артиљеријском пуку Дринске дивизије, под командом мајора Стевана Туцовић, брата Димитрија Туцовића. Гаврић им је одмах испричао шта му се догодило, а када су то српски војници чули, истог трена су пошли да га освете. Мајор Туцовић је наредио војницима да сваког дана дају Гаврићу да опали три пута из топа да би на тај начин осветио своју породицу.

Са само девет година Гаврић је добио чин каплара. Две године касније, на Кајмакчалану, војвода Живојин Мишић је био шокиран када је видео униформисаног 11-годишњег дечака. Након што му је Туцовић објаснио ситуацију, и упознао га са чињеницом да је Момчило са њима још од Церске битке, војвода га је унапредио у чин поднаредника, и објаву послао свим јединицама наше војске.

Као прави војник учествовао је у пробоју Солунског фронта, где је рањен. Био је носилац Албанске споменице, Споменице Првог светског рата и Ордена заслуга за народ. Лејди Пеџет га је звала “српски витез”, Грци су му поставили златну плочу на Крфу, француски председник Митеран му је 1985. године доделио орден, а генерал Лепардије ламентирајући рекао: “Штета што нисте били француски војник, имали бисте споменик на Јелисејским пољима”. Данас има улицу у Београду, у насељу Степа Степановић.

Лево: Момчило Гаврић поново у војсци 1928. године; десно: Момчило Гаврић на Крфу, 02.10.1983. одаје почаст страдалим саборцима[/цаптион[/цаптион]н рата, похађао је гимназију “Хенри Рајт” у Лондону, потом завршио графичарски занат и обуку за возача у Београду. Радио је у фабрици хартије “Вапа” у Београду. У Другом светском рату хапсили су га Немци, а после рата и партизани. Али му нису наудили. Умро је 1993. године.

Момчило Гаврић са супругом Косаром и синовима

Извор: opanak.rs

Преузето СРБИН.ИНФО

Back to top button
Close
Close