Даки Давидовићу – Медаља заслуга за народ: Донатор Спомен-музеја за више од 6.000 Срба убијених 1942. у Старом Броду

Подвижнике васкрсавања истине о страшном старобродском страдању Срба, свештеника Драгана Вукотића, ктиторе музеја Спасоја Албијанића и Миодрага Даку Давидовића и архитекту Новицу Мотику више од заслужене медаље заслуга за народ радоваће ако Стари Брод буде мјесто ходочашћа и српске саборности.

У Спомен-музеју у Старом Броду јуче је постављено је 27 склуптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.

Спомен-музеј је урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Дака Давидовић и Спасоје Албијанић.

Као што смо јуче писали, његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је да се страдању српског народа на ријецу Дрини у Старом Броду ћутало 77 година и да ће ове године бити покренута процедуру канонизације да би били проглашени светим мученицима.

Никшићанин Миодраг Дака Давидовић уз Спасоја Албијанића је добротвор овог Спомен-музеја.

Њима је јуче уручена Медаља заслуга за народ.

Многи одговори леже у ријеци Дрини – рекла је  јуче предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић.

Подвижнике васкрсавања истине о страшном старобродском страдању Срба, свештеника Драгана Вукотића, ктиторе музеја Спасоја Албијанића и Миодрага Даку Давидовића и архитекту Новицу Мотику више од заслужене медаље заслуга за народ радоваће ако Стари Брод буде мјесто ходочашћа и српске саборности.

Страдање 6.150 Срба Сарајевско-романијске регије и Подриња, марта 42. на обалама Дрине, двоструки је злочин, јер је њихова судбина деценијама прећуткивана. Најзаслужнијима за чување сјећања на жртве Старог Брода и Милошевића – свештенику Драгану Вукотићу, ктиторима музеја Спасоју Албијанићу, Миодрагу Давидовићу и архитекти Новици Мотики, предсједница Републике Жељка Цвијановић додијелила је Медаљу заслуга за народ, пренијела је РТРС.

Крвави дан, 22. март 1942, православни празник Младенци. Збјегови српског народа и нејачи на обалама непремостиве Дрине, у раљама мржње и монструозног усташког злочина.

Само се владика Николај Велимировић усудио да их оплаче, али је и поема „Ђердан од мерџана“ био забрањени крик.

До прије 12 година, када је почела градња спомен – комплекса у Старом Броду, тек је понеко начуо језиву причу о стародринском стратишту…

Преузето ИН4С