Споменици Архитектуре у средњовековној Србији

Споменици средњевековне српске архитектуре настајали су од почетка IX па све до краја XVII века. У том великом временском распону у свим српским круговима и областима под влашћу српских влада подигнуто је више стотина цркава и манастира, од којих се велики део до данас очувао, било у свом првобитном или нешто измењеном изгледу. Владимир Петковић у свом „Прегледу црквених споменика […]

Read more

Мачков камен: Најкрвавија битка Великог рата и заборављена капела саграђена од костију српских војника

Мачковог камен на планини Јагодњи поприште је најкрвавије и најтрагичније битке Великог рата. На платоу Мачков камен у септембру 1914. се у двомесечној бици на Дрини сломила друга аустроугарска офанзива. У борбама на Мачковом камену од 16. до 21. септембра је око 1.150 српских војника дневно избацивано из строја. Аустроугари су трпели двоструко веће губитке у безуспешним покушајима да сломе […]

Read more

ТАЈНА „ГОМИЛЕ КАМЕЊА“ у Пионирском парку: Прича о величанственој победи које нема у уџбеницима историје

У данашњем Пионирском парку, преко пута Народне скупштине у Београду, деценијама стоји усамљени и наизглед урушени споменик. Само упућенији знају да ово није тек обична гомила камења, већ траг српске историје невероватне вредности – осматрачница са Кајмакчалана, неми подсетник на цену која је плаћена за слободу нашег народа. Мало је битки које су тако снажно утицале, не толико на исход, […]

Read more

Камене столице и тајанствена кугла у подручју Жепе

Подручје Жепе у општини Рогатица обилује бројним културно-историјским знаменитостима. Уз Андрићев мост на Жепи и Реџеп-пашину кулу са ореолом националних споменика, ту су бројни стећци и средњовјековни град Вратар који је, како биљеже историчари, био средиште жупе у коме је столовала босанска средњовјековна властела Дрињачићи и Ковачевићи. Остаци Вратара још су добро видљиви, али пажњу, углавном намјерних, посјетилаца привлаче „краљев […]

Read more

Споменик деспоту Стефану – најстарији споменик на територији Београда

Најстарији јавни споменик на територији Београда – онај са записом о смрти омиљеног владара и обновитеља Београда, деспота Стефана Лазаревића постављен је 1427. године у порти цркве у засеоку Црквине села Марковац код Младеновца. Београд је у време владавине сина кнеза Лазара, витеза, путника, ратника и песника био центар трговине, дипломатије, занатства и уметности. Опчињен Београдом, „најкраснијим местом од давнине“ […]

Read more

ЦРКВИШТЕ – МАЛИ ЗВЕЧАН, СРПСКИ средњовековни град

Приредио Ђорђе Бојанић Мали Звечан, подграђе древног града Звечана, на којем се налазе остаци цркве из византијског периода (IX-X век), посвећене, како памти предање, Св. Великомученику Димитрију. Са овог узвишења у близини Рашкиног потока на којем се налази црквиште пружа се величанствен поглед према Косовској Митровици, пољу косовскоме, улазу у Метохију, према Проклетијама, Чакору, обронцима Копаоника и Мокре Горе. Према […]

Read more

СПОМЕНИК ОБЕШЕНИМА ОД ОКУПАТОРА У БЕОГРАДУ О КОМЕ СЕ ВРЛО МАЛО ЗНА!!!

Приредио – Ђорђе Бојанић Ово је споменик родољубима који су стрељани у затвору  Гестапоа  где су зверски  мучени  и обешени 17. августа 1941. године на Теразијама за време Другог светског рата, подигнут је 1983. године. Стрељани су од стране окупатора (немаца) само зато што су Срби. У затворском дворишту стрељани су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници […]

Read more

Споменик деспоту Стефану – најстарији споменик на територији Београда

Најстарији јавни споменик на територији Београда – онај са записом о смрти омиљеног владара и обновитеља Београда, деспота Стефана Лазаревића постављен је 1427. године у порти цркве у засеоку Црквине села Марковац код Младеновца. Београд је у време владавине сина кнеза Лазара, витеза, путника, ратника и песника био центар трговине, дипломатије, занатства и уметности. Опчињен Београдом, „најкраснијим местом од давнине“ […]

Read more

Спомен костурница у Сурдулици… дело бугарских крвника.

Приредио Ђорђе Бојанић Бугарски окупатори су 1915-18. Сурдулицу претворили у кланицу Српског народа. Крајеви у Србији које је окупирала бугарска војска проглашени су за „Моравску Бугарску“, а Срби, становници тих области, за – „Моравске Бугаре“. Према једној наредби бугарских окупационих власти, реч Србин није смела ни да се изусти… Рачуна се да је током Топличког устанка, у пролеће 1917. године, […]

Read more

РАДОСАВЉЕВ ЗБОРНИК

Најмлађи међу илуминираним српским црквеним рукописима из средњовјековне Босне јесте Радосављев зборник настао у XV вијеку. Његова матица са које је преписан знатно ја старија, (у средњем вијеку црквене књиге су преписиване са старијих списа и тако су умножаване и њихов садржај чуван), и потиче најкасније из прве половине XIII вијека. Рукопис је био у посједу Матеје Совића, а касније […]

Read more
1 2 3