Сајт који отвара Српске историјске видике, јача родољубље и даје нове теме за размишљање
Сима Лазић Лукин (Босански Брод, 15. август 1863 — Рајић, Славонија, 19. јул 1904) је био српски публициста, новинар и књижевник.Сима Лазић Лукин родио се у трговачкој породици. Због антитурске делатности отац му је пребегао у Србију. Лазић је завршио основну школу у Шапцу, а у Београду 1876. године завршава трећи разред гимназије. Од младости ватрени родољуб, као младић се […]
Read more
Андрија Качић Миошић, Србин, католички свештеник, на основу ватиканских архива, направио је попис српских владара до Немањића. Србија је створена 490. године, након ослобађања великог дела територије од Рима. Зато се Србима имплантира „великосрпска хегемонија“ и то од осведочених хегемона, који гутају народе и државе столећима, а своје државе су стварали освајањима, тек у 19. и 20. веку. Србија је […]
Read more
Према књизи “Од Индије до Србије – три хиљаде година српске историје” Доброслава Јевђевића,заснованој на цитатима и списима највећих светских историчара, српска историја најмање је стара колико и најстарији халдејски, асирски и мисирски рукописи који датирају од пре седам хиљада година. БЕОГРАД – Ослањајући се на цитате највећих светских историчара сабраних у књизи „Од Индије до Србије – три хиљаде […]
Read more
Аутор:Милутин М. Јаћимовић Професор биохемије на Харвардском универзитету Анатолиј Алексејевич Кљосов, у свом раду „ОТКУД СУ СЕ ПОЈАВИЛИ СЛОВЕНИ И ‘ИНДОЕВРОПЉАНИ’? ОДГОВОР ДАЈЕ ДНК-ГЕНЕАЛОГИЈА“: Линк ( –објављеном на српском језику у часопису Узданица(2010, VII/2, стране 59–86), проучавајући хаплотип R1a1 – Источних Словена (Руса и Украјинаца) за који је израчунато да им је заједнички предак стар најмање 4.500 година (2.500 година пне.), утврдио […]
Read more
О чему би Балканци причали ако не о границама и старој слави? Чија је била већа, ко је старији… Постоји ипак један народ на Балкану који се не такмичи у величини са другима, већ све ради да унизи своје прошле успехе, чак и по цену прекрајања историје. Тај народ су Срби, који за карту Душановог царства уместо максималне користи ону […]
Read more
Нова документарна књига нашег новинара, о историји народа у Хрватској. Сакупљене су хиљаде српских презимена и разврстане по етимологији. Само поузданим траговима и доказима до истине, ма каква она била и коме год се (не) свиђала – мото је књиге „Крваве сузе Постојбине“, чији аутор је Милорад Бошњак, новинар „Вечерњих новости“. Књига документује постојање великих насеобина Срба на територији данашње Републике […]
Read more
Божићна ‘Ћирилица’ (08.01.2012.) приказује тајну историју Србије која је забрањена више од 1000 година и која никако да продре у јавност. Тајном клаузулом Берлинског конгреса 1878. године прописано је да српска држава почиње од Немањића, како Срби не би показивали неке државотворне амбиције преко Дрине, где се заправо налазила I српска држава у Херцеговини и Далмацији. У потрази за истином […]
Read more
Милош С. Милојевић, истраживач и ратник који је живео у деветнаестом веку, оставио је на хиљаде страница рукописа о историји Срба којима се изгубио траг. Готово да нема књиге оних аутора који се баве пореклом Словена, односно Срба, заговорника да Словени нису дошљаци на Балкан, а да се бар на једном месту не помене име Милоша С. Милојевића. Слично је […]
Read more
Др Ђорђе Јанковић један је од ретких стручњака за средњовековну археологију код нас. Утемељивач је рановизантијске, ранословенске и ранохришћанске археологије у Србији. Рад је започео 1971. године у Музеју Крајине у Неготину, а од 1977. до 1978. био је запослен у Археолошком институту у Београду. На Филозофском факултету у Београду, каријеру је започео као асистент за средњовековну археологију. Магистрирао је […]
Read more
Истраживала порекло српског народа, наводећи доказе да се у Библији налазе остаци нашег језика, као што се у опису вере, живота и обичаја библијских личности, често налазе наша вера и начин живота Срба. Није била нарочито позната, ни довољно призната. Ни некад, ни сад. Али, била је велика и важна. Анђелија Станчић, учитељица која је у миру учила ђаке, а у Првом светском рату неговала рањенике, […]
Read more