Колумна

ЗАНИМЉИВА ЖИВОТНА ПРИЧА: О масовном исељавању, стотине хиљада сународника по вери, језику, слави, обичајима, писму као браћа северно од Солуна

Има ли већих доказа од личног сучељавања са историјом и народом који је тамо постојао као српски а не зна и губи своје порекло - ко је био, са свим детаљима српским.

За Српску историју, Саша Јовановски

Права трансверзала наших путева и људи – знате на шта мислим!

НАЈИСТИНИТИЈА АНЕГДОТА: Имам 56 година и када сам имао 30 први пут сам био у Пефкохорију. Увек сам био на потезу Тасоса, Крфа и до Ларисе најдаље. Мој рођени стриц ЈЕ рођени брезовчанин од Битола, од ’80 године је ишао у Пефкохори, стекао добре пријатеље и окумио се са њима.Боравећи ТАКО свих 15 година код њих, позвао је и мене да им будем гост – дакле ја имам 32 год. тадашње 1996-те године. Зашто је то интересантно?

Једном приликом ме је упознао те ’96-те са баком која је имала својих око 90 година.Рекао ми је да је познавао њену мајку од када иде у Пефкохори која је била дакле рођена око 1890-те године- и мене тада упознаје са њеном ћерком која је стара бака, упознавши се са мном причала је на лошем ‘македонском’ старим српским језиком, а живи од рођења у Пефкохорију. Када сам тада (пуно ствари не знајући) упитао сам стрица „Како то“? Објаснио ми је – „Видиш мој синовац“! Њена мајка када сам је упознао и ја неверујући о чему се ту ради, студирајући једну сасвим другу историју 50-тих година и као тадашњи академац сам знао само за једну Грчку и само један грчки живаљ на тим просторима.Дакле њена мајка је када сам кретао да летујем имала око 90 година као ова њена ћерка сада са којом те упознајем.Говорила ми је о својој мајци и својој баки, дакле као потомак колико она зна и доживела рођењем на полуострву Халкидики, од самог краја 18 века колико памти свог деду и по причи свог прадеду.ДАКЛЕ најмање чистих преко 200 година уназад.

Причала је на далеко бољем македонском/српском него ова њена ћерка, разумљиво јер асимилацијом и простим животом скромних људи није било пуно путовања по свету.

,,Да ти синовац не говорим о времену које је она памтила од масовног исељавања, стотине хиљада сународника по вери, језику, слави, обичајима, писму као браћа северно од Солуна – па по трансверзали на слици.“ Завршен цитат мога рођеног стрица, веома образованог и пословног човека, рођеног у крају Битоле и касније цео живот живећи у Србији.

ЕПИЛОГ: Има ли већих доказа од личног сучељавања са историјом и народом који је тамо постојао као српски а не зна и губи своје порекло – ко је био, са свим детаљима српским.

Измењивана су имена места, имена села, река, имена која су само тим народима позната али као српска. Само да се зна, путописи из 19-ог века потврђују све ово, само су скрајнути и када данас израњају, говоре – о тобоже великим словенима, да су дошли са Марса ваљда. СРБИ – МАКЕДОНЦИ у памет, исти и један смо народ прекројене историје, служећи се великим интересима сила и ситним интересима тадашњих властела и управитеља, разлике су небитне у дијалекту, па Срби из Пирота и Лесковца се мање разумеју него сви остали, па се зна ко су и шта су!

Читајте ЛЕО БРЕНЕР: „Стара Србија, МакедонијаСпиридона Гопчевића, најважније дело из 19-ог века.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

БЛАГОДАРИМ!

За Српску историју, Саша Јовановски

Back to top button
Close
Close