Православље

Заједно у вечности: Упокојио се владика Атанасије Јевтић

Још од 18. фебруара налазио се у болници у Требињу, и борио се са упалом плућа

Након краће болести и борбе са коронавирусом, упокојио се умировљени епископ захумско-херцеговачки и један од највољенијих српских духовних пастира, г. Атанасије.

Још од 18. фебруара налазио се у болници у Требињу, и борио се са упалом плућа. Прије неколико дана појавила се вијест да се владика налази у тешком стању и да је прикључен на респиратор.

Вијест о упокојењу владике Атанасије окупљаним вјерницима у требињском саборном храму саопштио је и владика Димитрије. Он је рекао да ће Атанасије бити сахрањен у манастиру Тврдош.

Атанасије Јевтић

Вјечан му спомен и Царство Небеско.

Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Шапца. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са епископима Амфилохијем и Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958, а замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна мјесеца 1963, а сљедеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска), а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“. У јесен 1968. године одлази у Париз, гје најприје наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика.

После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко вријеме Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980—1981. и 1990—1991. године.

Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог са тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је епископ банатски, а већ сљедеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Фочи, 1994. године. Усљед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора (1999). Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија.

Био је члан Удружења књижевника Србије.

Преузето ИН4С

Back to top button