За Српску историју говори теолог Јоханес (Јован) Солберг из Норвешке, човек који је прешао у православље и који воли Србију
Викинзи, а посебно свети Олаф, заслужни су за ширење хришћанства у нордијским земљама, а како се све то дешавало пре раскола на православце и католике 1054. године, свети Олаф заузима важно место и у Православној цркви. Он је последњи западњачки светац ког је прихватила за свеца и Православна црква. Велика дела светог Олафа као и последња дешавања у лутеранској цркви били су разлог да Јоханес (Јован) Солберг, његов супруга и њихово петоро деце, прихвате православље и постану велики пријатељи Срба и Србије.
За сајт Српска историја говори теолог Јоханес (Јован) Солберг из Норвешке
Интервју води Бранко Димески
-На позив професора Драгише Бојовића одржали сте предавање у области теологије у Нишу. Какви су ваши утисци о Србији и српском народу?
После кратког задржавања у Београду кренуо сам пут Ваљева, био сам гост код блаженопочившег Епископа Ваљевског Милутина. Имао сам прилику да обиђем епархију Шумадијску и посетим манастир у којем је боравио мој духовни отац, архимандрит Доротеј. Сутрадан сам допутовао у Ниш. Љубазност и хришћанску добродошлицу пожелела нам је породица Димески. Имали смо прилику да обиђемо Ниш и околину. Сусрет са колегама из Србије и других земаља организован је на високом нивоу. Срби су заиста гостопримљив народ.
-Ви сте имали прилику да посетите Косово и Метохију?
За мене је посета Косову и Метохији веома значајна. Тренутак када сам крочио на тло Косова и Метохије, изазвао је у мени бујицу емоција. Ви знате да то није тако уобичајено за људе из Скандинавије, топлина хришћанске добродошлице и надасве храброст Срба да опстану у тако тешким условима мене је истински дирнула.
-Обишли сте и неке православне манастире?
Одлазак у манастир Драганац, разговор са оцем Иларионом и монасима овог манастира, често се и данас препричавају у нашем дому. Духовне поуке које смо тамо чули, ја, и моја кћи Марија, стално примењујемо у свакодневном животу. С ‘обзиром да је суштина православног веровања у царство небеско. Манастир Драганац је задужбина светог цара Лазара, и оставља печат вечности у нама.
-Обишли сте и Високе Дечане?
У манастиру високи Дечани добродошлицу нам је пожелео отац Петар. Духовна баштина овог манастира представља велико благо. Интересантно је да сам приметио да и припадници кфора имају велико поштовање за ову светињу.
-Ви сте изградили православну капелу на вашем имању?
Божија воља је била да упознамо јереја српске православне цркве, Горана Спасојевића, и још неколико православних породици, те потреба за богослужењима је била од пресудног значаја да изградимо капелу на нашем имању. После одређеног времена велики број верника је почео долазити на свете литургије. Поред Срба, Руса, Грка и један број Норвежана, такође посећује овај храм и свете литургије. Даће Бог, да ускоро изградимо цркву, јер велики број православних верника живи на овим просторима.
-Ви сте изградили етно село, односно регистровали сте пољопривредно газдинство у којем производите еколошки мед и храну. Такође бавите се пољопривредом, као и узгојем свиња, расе мангулица.
Ми смо једни од ретких газдинстава која се бави узгојем мангулица у Норвешкој. Идеја која нас је подстакла да кренемо са узгојем ове расе потиче из Србије.
Такође, желео бих да истакнем добру сарадњу са удружењем Срба и Пријатеља Михајло Пупин у Норвешкој. Тренутно радимо на пројекту посете туриста из Србије Норвешкој, као и да туристи из Норвешке могу посетити Србију. Омогућили би смо смештај, културна дешавања са циљем унапређења нашег пријатељства. Сви гости би имали прилику припреме и дегустације норвешких специјалитета на нашем имању. У близини нашег имања су налазе прелепе плаже, као и места за дневну рекреацију.
Близина Шведске и Осла би омогућила туристима јединствен доживљај. Унапређење Норвешко – Српског пријатељства је наш примарни циљ.
Интервју водио Бранко Димески
