Бранко ДимескиИнтервју

За сајт Српска историја говори Никола Сматлик, моликуларни биолог са Департмана за висцералну хирургију Универзитетске клинике у Хеиделбергу у Немачкој

Интервју води Бранко Димески

-Никола, можете ли за читаоце сајта Српска историја , да представите ваш тренутни ангажман-статус, којој сте области тренутно посвећени? Молим вас, наведите најважније податке из ваше богате биографије (радни ангажман, клиника-е на којима сте радили, ваши научни радови и достигнућа)

Можете ли нам открити на чему тренутно радите?

Завршио сам основне студије молекуларне биологије и физиологије на Биолошком факултету Универзитета у Београду, након чега сам завршио мастер академске студије на катедри за биологију ћелија и ткива на истом факултету и одбранио мастер тезу под називом „Ефекат сахарозе и гладовања на пероксизомални пул у мрком масном ткиву пацова“. Након завршених мастер студија уписао сам докторске студије на Универзитетској клиници у Тüбингену, Немачка, где сам се бавио одговором урођеног имуног система на инфламацију (упалу) коже. Пре свега сам проучавао протеински комплекс звани инфламазом који је одговоран за процесуирање про-упалних цитокина (протеина) из фамилије Интерлеукина 1 (ИЛ-1).
Аутор сам три научна рада из области урођеног имунитета и регулације инфламазома.

Тренутно се налазим на Департману за висцералну хирургију Универзитетске клинике у Хеиделбергу, Немачка, где се бавим имунологијом пре свега имунском терапијом и одговором урођеног имунског система код дукталног аденокарцинома панкреаса који је међу три најопаснија типа карцинома са просечним петогодошњим преживљавањем пацијената након ресекције панкреаса испод 10%. Тако да се тренутно налазим у области имунологије карцинома.

-Ви сте врло ангажовани по питању пандемије изазване вирусом Ковид 19. Колико је људима доступно информација о вакцинама, и како оцењујете процес вакцинације, односно третирања кризе у Европској унији, а како у Србији?

Мислим да има исувише мало правих информација о вакцинацији и значају вакцинације уопште, како у борби против Ковид 19 тако и генерално о значају вакцинације у сузбијању многих заразних болести које су биле права пошаст пре открића вакцина. Вакцине су једно од два највећа открића у историји медицине. Нажалост у медијима има пуно лажних информација или што је можда још горе полуистина, пре свега јер се дозвољава различитим нестручним и неупућеним људима који се крију иза разних „титула“ да сире разне дезинформације о вакцинацији. Досадашњи процес вакцинације узевши у обзир да нас је пандемија затекла и изненадила оцењујем као сасвим солидан али наравно требало би и морало би да буде знатно бољи, али много фактора је нажалост спречило брзи и обимнији процес вакцинације.

Никола Сматлик

-Последње две деценије велики број људи, посебно младих из Србије отишао је претежно у Европске земље. Како се наши људи сналазе у Немачкој? Да ли је код људи присутна нека врста унутрашње борбе, између жеље да се интегришу у ново друштво, пре свега на пословном, професионалном плану и жеље да сачувају духовни и национални идентитет?

Да јесте, заиста велики број високо квалификованих и стручних младих људи је напустио Србију, и тај процес се нажалост не смањује већ се све више повећава. Говорићу о мојој струци, где се због минималног издвајања за науку, немогућности да се нађе адекватно радно место као и због многих нечасних и неетичких делатности у академском свету, велики број младих људи одлучио да напусти земљу. Велика већина тих људи се сјајно уклопила у друштво и систем земаља у које је дошла и изузетно су цењени од својих колега на институцијама у којима раде. У Немачкој где живим јако пуно наших младих људи је успешно у својим професијама, имамо јако пуно младих научника који постижу изванредне резултате, ти људи су велики ресурс који држава Србија нажалост јако мало или готово уопште не користи.

-Како Немачка држава, јавно мњење и обични људи реагују на људе који постижу запажене резултате у областима свог ангажмана?

Стручна јавност реагује знатно боље на успешне људе него што је то случај код нас, много се више цени сваки труд, рад и допринос и они као друштво и држава теже да поспешују такве људе да буду још бољи и да постижу још боље резултате.

-Могли смо приметити да сте врло отворени свим заинтересованим студентима
којима треба помоћ, уколико желе да дођу и пробају да се баве науком у Немачкој, као и научницима који би евентуално остварили научну сарадњу са вама или са научницима из Немачке. Да ли можемо очекивати нове пројекте у скоријој будућности?

Апсолутно од када сам напустио Србију 2015. године увек сам отворен за било коју врсту помоћи која је у мојој моћи да помогнем младим људима који желе да се баве науком у Немачкој и да им саветима помогнем да што лакше прођу трновит пут од доласка у Немачку до многобројних препрека који се на том путу налазе, јер сам и сам прошао кроз све то и знам колико је то напорно и стресно, то може да разуме само онај који је кроз то и сам прошао. Остајем радо доступан свима онима који се на тај пут одлуче.

-Да ли сматрате да је међусобна сарадња и контакт са људима који тренутно живе и раде ван Србије, битан за афирмацију и побољшање угледа земље у свету?

Апсолутно та сарадња је изузетно битна и она чини „научну дипломатију“ која је за сваку озбиљну државу изузетно значајна, најбољи примери за то су држава Израел, као и Краљевина Србија и касније Краљевина Југославија. Нажалост после 1945.године то је рапидно почело да настаје да би током несрећних деведесетих и готово потпуно нестало.

-Да ли постоји могућност да на позив удружења Срба и Пријатеља Михајло Пупин Викен, Норге, будете гост и одржите стручно предавање?

Врло радо ћу се одазвати позиву, биће ми велико задовољство.

-Колико често посећујете Србију, с’обзиром на тренутну ситуацију и ваш професионални позив?

Србију посећујем релативно често 2-3 пута годишње, нажалост због пандемије нисам био у Србији од јуна прошле године али планирам већ крајем јула да путујем у Србију.

Бранко Димески

Интервју водио за Српску историју Бранко Димески

Back to top button