Вукосављевић: И руски и српски народ, донекле и формално, ослободили су се вируса комунизма 1991.
Духовна пропаст руског народа почела је државним ударом психопате Лењина 1917. године а суноврат тек неколико деценија обновљене а већ десетковане српске државе, крајем 1918.
Руски народ се у оквиру СССР ипак некако опорављао а српски се у обе Југославије топио на све начине, подељен у бановине, републике и аутономне покрајине, раздробљен и заражен нејединством.
Руси су шездесетих летели у космос и врло полако али сигурно враћали национално достојанство а Србима су из Македоније протерали СПЦ, отели храмове, прогнали свештенство, расрбљавали Црну Гору, спремали рушење Његошеве капеле и кројили наказна уставна решења за стварање небулозних „аутономних покрајина“, на већ осакаћеном српском државном простору.
Српство у БиХ и Хрватској успешно је претапано у некакво морбидно титоистичко „југословенство“.
И руски и српски народ, донекле и формално, ослободили су се вируса комунизма 1991. године и тиме су створили бар неке предуслове за духовну и државну обнову сопствене супстанце.
Велика и моћна Русија, упркос старој и снажној мржњи Запада, данас изгледа крепко и опорављено а српски народ, поново живи подељен у неколико негостољубивих држава и у разрокој матици која би, попут Буридановог магарца и у раље старих душмана из тзв. ЕУ али и ка браћи на истоку. Јасно је да наступа време у којој обе ствари нису могуће и где ће избор морати да буде направљен.
А он је одувек тамо где су историјске везе прожете нитима пријатељства и духовне и језичке сродности, на супротној страни од држава у којима су нам вековима смишљана и прављена стратишта, физичка и духовна.
Од тог избора зависиће нам даљи историјски ход, чак и сам опстанак.
*(на слици, подивљала обездуховљена банда Лењина и Троцког пљачка руски православни храм)
Пише, Владан Вукосављевић, бивши Министар културе
Приредила Српска историја
