Срби и Руси

ВАПАЈ СРБА ИЗ ОДЕСЕ УПУЋЕН ПРОТИ СТЕВИ 1924. год

У САНУ сам нашла писмо Чедомира Антониевича, које је он писао проти Стеви Димитријевићу 1. јула 1924.године из Одесе:

“Многопоштовани Професоре!

У Одесу је дошло много Срба који су ради да се врате у отаџбину они су без икаква рада и гладују, па су они тражили од мене Ваш адресa да Вам телефонирају, но ја сам им саветовао да то не чине, и казао сам им јуче да ћу ја написати писмо и Вама послати, као што и јест, и зато молим Вас поштов. Професоре одговорите ми по повратку поште, да ли се ради што на рачун евакуације Срба, да ли ће бити или не, те да им могу саопштити, јер они чекају Вашег одговора и ја Вас много молим те да се потрудите, колико је могуће да ми изволите послати пасош молим Вас отидите код Ј.Ант. и укажите њему како да се чини пасош и да се визира код саветског представника у Прагу као што сте ми говорили чим добијем време написаћу такође брату Ј.А. да се он такође потруди за пасош те да Вас ја тако много не оптерећавам.
Још један пут Вас молим одговорите нам за евакуацију и молим Вас гледајте да ја скоро добијем пасош, јер била евакуација или не ја мислим путовати преко Цариграда, да видим и Цариград један пут у животу, јер оне друге путове ја знам.
У нади да ће те уважити молбу нашу и нас известити скоро о евакуацији, а такођер моју молбу за пасош.
Остајем Вам много благодаран и Примите искрен поздрав од нас свију и од мене.
С’отличним поштовањем
ЧС Антонијевич

Миро ми је казао десет пута да Вас поздравим од његове стране, и он ће кући да иде он се сасвим поправио у ћуди
Мој адрес
Чедомиру Антонијевчу
телефонаја станица
Odessa

*
Цело писмо сам преписала изворно, као што се и ради. Интересантно је да је све написано ћирилицом, а само Одеса латиницом.
***
Често се питам када је све Прота успевао толике послове да завршава. Имао је обавезе на факултету и као декан и као професор, морао је да пише извештаје Црвеног крсту и другима, да налази посао и смештај руским емигрантима у Београду и ван њега и да брине о деци својих сестара и болесној супрузи. И да још уместо државе брине о Србима ван наше државе и њиховој евакуацији из Русије у отаџбину.
А где је ту стварно држава, тј власт?!
*
Његов неуморни живот и рад је стварно достојан сваког дивљења. Не знам ни једног свештеника, а ни некога друге професије, који се толико жртвовао за свој народ као прота Стева. Нека му је вечна слава и хвала за све!.

Приредила и превела, публициста Зорица Пелеш

Српска историја

Back to top button