У Ослу норвешкој публици приказан филм ,,33 Анђела“
После премијере филма у Нишу, Београду и Кристијансанду, филм Бранка Димовића Димеског ,,33 Анђела" доживео велике овације од публике и у биоскопу Норвешког филмског института у Ослу (Норвешка).
Коначно су и норвежани сазнали истину шта се све дешавало са српском децом и логорашима у Другом светском рату и како и зашто су доспели чак у Норвешку. Срећом да смо коначно постали прецизни који народ и деца су ту страдала. Дефинитивно, урадили смо велику националну ствар, говори Ђорђе Бојанић.
Публици у Ослу обратили су се: амбасадор Републике Србије у Ослу, Драган Петровић, заменик министра културе Норвешке Виње Хакон, заменица градоначелника Ниша Душица Давидовић и председник Градске општине Палилула из Ниша Братислав Вучковић, који је члановима тима поделио захвалнице за остварено филмско дело од националног значаја ,,33 Анђела”.
Заменица градоначелнице Ниша Душица Давидовић уручила је златник Цара Константина и Царице Јелене, заменику министра културе Норвешке Вињеу Хакону.
На крају филма публици се обратио и аутор и директор филма ,,33 Анђела” Бранко Димовић Димески.
Бранко Димовић Димески аутор и директор филма 33 Анђела:
,,Са великим поносом делим радост због успеха филма ,,33 Анђела” у Ослу, где смо имали прилику да га прикажемо пред сјајном публиком у биоскопу Норвешког филмског института. Захвалност дугујем Амбасади Републике Србије у Ослу, посебно екселенцији амбасадору Драгану Петровићу, и Српској Православној Парохији Свети Василије Острошки из Осла, који су били кључни подржаваоци овог догађаја.
Посебно бих желео да истакнем захвалност господину Вињеу Хакону из министарства културе Норвешке, задуженом за ратне споменике и гробља, на присуству и говору који је одржао током пројекције филма. Такође, велику захвалност упућујем заменици градоначелнице Ниша, госпођи Душици Давидовић, и председнику Градске општине Палилула Ниш, господину Братиславу Вучковићу, на подршци и посети Норвешкој, дајући посебан печат овом догађају.
Желим да истакнем као руковолидалац и директор пројекта ,,33 Анђела” да смо врло задовољни што је филм ,,33 Анђела” добио позив да буде део међународног фестивала БАНЕФФ-СТОКХОЛМ у Стокхолму од 19. до 22. децембра. Захваљујем се организаторима фестивала на овој прилици, придружујући се другим значајним остварењима.
Филм наставља повезивати српску и норвешку културу, освајајући срца публике широм света. Радујем се даљим корацима који нас воде ка новим филмским висинама и културним сусретима.”, говори Бранко Димовић Димески.
Филмска екипа била је гост код амбасадора Републике Србије у Краљевини Норвешкој у Ослу Драгана Петровића.
Филмска екипа посетила је и спомен парк у Ослу и обележје, како овде пише за преко 3000 стардалих југословенских партизана.
Ми смо кривци што свет не зна праву истину! То је било једно време које је замутило истину, а и даље траје и поред покушаја да склонимо прашину и упутимо на чињенице кроз филм Бранка Димовића Димеског ,,33 Анђела”. По мом мишљењу, проблем је што је акценат дат, да су овде у Норвешкој (а тако је свуда) страдали ,,Југословени” (који? данас Словенци, Хрвати, Бошњаци Макединци, Црногорци, Шиптари… сви они били су Југословени), интернирци (који?), партизани (који), комунисти (који?)…? А 95 посто страдалих били су Срби.
Зато људи у свету и не знају за наше страдалаштво и геноцид који је извршен над Србима (све је то увијено у југословенску мантру).
Људи су у логоре одвођени и из својих кућа, са имања, посла… који нису припадали ни једном покрету, наравно било је и партизана и припадника ЈВуО (четника) било је и малолетне деце одведене у логоре у Норвешкој (најмлађи је имаон11.год, који је преминуо) о којима је у медијима слабо писано а филма није било (све до ,,33 Анђела”).
А ми Срби тамо у Ослу, Карашјоку, Ботону… немамо ни адекватна обележја, на табли у Карашјоку пише ,,У спомен југословенским интернирцима…“.
Тај споменик и сви остали споменици по Норвешкој треба да ту остану и да се чувају, они нам и указују на тај период комунизма.
Али, поред тих споменика требало би подићи нови или урадити инфо таблу (на норвешком, енглеском и српском језику) и где ће јасно писати шта се десило и ко је страдао, да су то били Срби, мислим да је дошло време за те измене и приказивање чињеница и истине.
Када испред овог споменика са слике стане странац, сигурно ништа неће знати, који је то народ и да су ту и деца страдала, то је наша трагедија и срамота.
Морамо се и ми запитати, ко су ти југословенски интернирци, да ли то зна светски туриста? Да су то били у огромној већини Срби, који се не спомињу на ниједном обележју и споменику у Норвешкој, наглашава Ђорђе Бојанић.
Екипа је била гост код норвешког брата по вери теолога др Јоханеса Солберга на његовом ранчу у Шјебергу, који је с благословом Епископа британског-скандинавског Доситеја, започело припреме за изградњу православног храма у Норвешкој, посвећеног српској деци која су страдала у Норвешкој током Другог светског рата. а идеја и покретач грдње је филм ,,33 Анђела”. Он је уступио своје имање, и заједно са норвежанином Кјелом Моеном најавили донирање већег дела средстава за изградњу цркве, где ће овај свети храм окупљати православни вернике. Храм ће у наредних годину дана бити грађен у месту Шјеберг, код града Сарспорг (Норвешка),
Аутор и продуцент филма ,,33 Анђела”: Бранко Димовић Димески
Редитељ: Горан Вукчевић
Директор фотографије: Дејан Тршић
Ко-сценаристи: Милка Кајганић и Бранко Димовић Димески
Стручни сарадници: др Јоханес Солберг, Јелена Стојковић, Ђорђе Бојанић-историчар, Бранислав Гајић и Александар Динчић-историчар
Музика: Стелла Тхоресен, Андреј Стојановић, Никола Митић
Фотографије: Ђорђе Бојанић
Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредик сајта Српска историја