Ђорђе БојанићКарашјок

У Нишу 25. августа светска премијера норвешког филма ,,Логор смрти у Карашјоку“

У биоскопу Синеплекс у Нишу, 25. августа у 19 сати, премијерно ће бити приказан документарни филм ,,Логор смрти у Карашјоку" у оквиру Филмских сусрета у Нишу

Овај филм је историјско благо које смо ми као народ добили заслугом Србина из Норвешке продуцента Бранка Димовића Димеског (родом са Космета), који је и покренуо целокупну причу око екранизације филма са пријатељском норвешком продукцијом POX на челу са редитељем Кјетил Палмqуистором. А у целој овој причи велики допринос дао је и норвешки историчар Кнут Фловик Торасен.

Српски писац и публициста Бранко Димовић Димески написао је три књиге а по доласку у Норвешку кренуо је да истражује и страдање Српског народа за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој. Димовић-Димески се од ране младости остварио у новинарству па је као сарадник сајта Српска историја интервјуисао велики број људи из различитих сфера јавног живота.

На његову иницијативу и после интервјуа за сајт Српска историја са историчаром Кнут Фловик Тхоресен и Кјетил Палмqуист редитељ они су пристали на сарадњу са Димовићем Димеским нашим србином са Косова и Метохије.

Треба истаћи да је Димовић дао велики допринос у реализацији важних пројеката по српски народ у Норвешкој, као што је изградња православне капеле и школа српског језика у Норвешкој коју данас похађа више од 40 ученика.

Занимљиво је да ће гост на премијери бити старина Милорад Ћебић (92. год), који је у тим годинама изразио жељу да и он буде присутан, данас живи у Београду. Он у филму прича његово сведочење, које је потресно. Њему су усташе  заклале седамдесетдвоје Ћебића, његове уже фамилије. Док је са мајком браћом и сестрама бежао од крвавих усташких кама, гледао је реку Дрину натопљену српском крвљу. Прешли су некако Дрину како би се домогли Србије. Да се ради о геноциду над српским народом говори чињеница да се страдање Ћебића, али и многих других Срба наставило и ван граница Србије, чињеница је да је наиме петорица стричева Милорада Ћебића ухапшено од стране немачког окупатора који су затим послати у Норвешку на присилан рад заправо у унапред испланирану смрт, преноси Ђорђе Бојанић.

Захвалнице на Палилулској вечери добили су : Бранко Димовић Димески продуцент, Кјетил Палмqуистор редитељ, Кнут Фловик Торесен историчар, Јоерн Олсен ко-продуценту, Терје Холм директор фотографије и Ђорђе Бојанић, историчар.

Овај норвешки филм је право благо за нашу историјографију. Овај филм би морао бити приказиван и нашим ученицима, да никада не забораве каква злодела су чињена српском народу током Другог светског рата. Овим филмом отргли смо истину из канџи заборава, која није случајна. Као да није било храбрости да се покрене екранизација истине. А истина је да су ту страдали само Срби (94 посто), а најмлађи Србин имао је само 12 година (Петар Малбаша). А ми Срби тамо у Карашјоку немамо ни адекватно обележје, на табли пише ,,У спомен југословенским интернирцима…“. А ко су ти југословенски интернирци, да ли то зна светски туриста?  Да су то били Срби, који се не спомињу на ниједном обележју и споменику у Норвешкој? Ту је и наша трагедија, нису нам ту криви норвежани, већ ми Срби. Зашто је то тако, велико је питање, зато и радимо на томе, да то исправимо. Сви страдали су били само Срби, срећом да имамо и попис страдалих Срба, где се то и види. Коначно ће Срби сазнати праву истину о свирепим злочинима над Србима у Норвешкој, зато и позивам публику да дође у што већем броју и погледа овај врло значајан филм за наш народ. Зато морамо да прекинемо са било каквим поделама (друштвеним, историјским) у овим тешким временима, морамо да будемо само Срби и да гледамо наше српске интересе као приоритет, да би опстали као народ,  наглашава историчар Ђорђе Бојанић.

Верујем да ће публика у Нишу великим овацијама и аплаузом наградити екипу POX продукције: Бранка Димовића Димеског продуцент, Кјетила Палмqуистора редитељ, Кнута Фловик Торесена историчар, Јоерна Олсена ко-продуцент, Терја Холма директор фотографије.

Филм у Београду биће приказан у биоскопу Балкан Синема 27. августа у 19ч. 

Занимљиво је да је музику за филм компоновао композитор Андреј Стојановићем 9 година који је урадио седам композиција за филм. Једну од својих композиција посветио је српској деци коју су страдала у Норвешкој за време Другог светског рата. Њих 120 послато је у смрт док је 32 изгубило свој живот у најгорим мукама.

Велики допринос изради филма дали су и академик Радмила Тонковић, Драгослав Бокан, Александар Динчић, историчар, Јасмина Стојиљковић, глумица, др Љиљана Никшић, амбасадор Србије, Звездан Миловановић, Милосав Симовић, генерал, Ђорђе Бојанић, историчар, и сви потомци страдалих и учесници у филму и глумци Нишког позоришта.

Хвала свим медијима (Б92, Коперникус, Тв Прва, Новости, Нишке вести, Градски портал 018, Народне новине, сајт Видовдан, сајт Јадовно, сајт Ин4с, сајт Тамо далеко, Општини Палилула-Ниш… и наравно сајт Српска историја.

Овај филм подржавали су; Амбасада Републике Србије у Краљевини Норвешкој, Црквена Општина Свети Василије Острошки из Осла, Министарство Одбране Краљевине Норвешке и Савез Српских Удружења у Норвешкој и градска Општина Палилула – Ниш.

Погледајте интервју са Бранком Димовићем Димеским о филму Страдање Срба у Карашјоку 

КАКО РАДИЛИ ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!

Приредила: Српска историја

 

Back to top button