Приредио Ђорђе Бојанић
После повлачења српске војске кроз Црну Гору и Албанију, окупирана Србија је била подељена између Аустроугарске и Бугарске.
Одлука за устанак донета је након што су бугарске окупационе власти започеле насилну мобилизацију српских младића на територији Топлице, Јабланице и Пусте реке.
То је био једини устанак у некој окупираној држави током целог Првог светског рата. Устанак је трајао од 26. фебруара до 25. марта 1917.
Бугарска је вршила бугаризацију Срба, Албанаца, Турака, Грка и Јевреја. Македонско становништво је третирано као бугарско.
Под изговором да људе шаљу у Софију, Бугари су вршили стрељања. У нишком округу убијено је око 100 свештеника. Тако је у Врању и околини убијено 3.500 људи, а у Сурдулици око 3.000 лица.
Уз забрану језика и писма, Бугари су мењали и имена породицама, а сви уџбеници на српском језику су одузети од становништва. У српске цркве су довођени бугарски попови, а српске иконе су замењиване бугарским.
Бугари су приликом гушења устанка, уз ужасна зверства, убили око 30.000 људи, махом цивила, укључујући мноштво жена и деце.
Највећи део побили су Бугари, користећи врло често само хладно оружје бајонете.
Много се пута догодило да су Бугари поливали људе и жене петролеумом и онда их претварали у живе буктиње. У више случајева српски сељаци су бацани у казане кључале воде и тако кувани. У општини Добри До сахрањивани су живи људи, а у селу Лукову сељацима и сељанкама счцене су руке, ноге, вађене очи и одсецане уши.
Сутра, 26.фебруара у 11h у Прокупљу биће одржана централна манифестација поводом 100 година од подизања Топличког устанка. Мање је познато да је то било и највеће страдање Срба у Топличком и Јабланичком крају у Првом светском рату када је на зверски начин убијено око 30 000 људи, жена и деце, а чувени Арчибалд Рајс овај погром Бугара први пут помиње као геноцид!
Потпоручник Бракалов је лично својом руком у атару села Кнезице, на месту званом Беле воде, убио 57 Срба. Припадници регуларне бугарске војске, а још чешће комите, одсецали су убијеним Србима главе и носили их потом кроз насељена места да их свако види.
Годину дана после овог великог догађаја, након пробоја Солунског фронта јединице српске армије су кренуле у ослобођење земље , Прокупље је ослобођено 12. октобра 1918. године.
Приредио Ђорђе Бојанић
