СВРЉИГ И ОКОЛИНА У ВРЕМЕ ТОПЛИЧКОГ УСТАНКА 1917.

Ђорђе Бојанић 17.03.2017

СВРЉИГ И ОКОЛИНА У ВРЕМЕ ТОПЛИЧКОГ УСТАНКА 1917.

Једина оружана побуна у Првом светском рату на територији коју су окупирале Централне силе била је Топлички устанак. Пред крај фебруара 1917. створена је слободна територија са центром у Топлици и седиштем у Прокупљу.

”Поред те територије постојале су још најмање две мање на десној обали Мораве, и то једна у власотиначком крају…, а друга се-верно од Ниша између Сврљига и Сокобање.“1

Бугарске окупационе трупе ушле су у Сврљиг 28. октобра 1915. године.

Сврљишки срез ушао је у састав Окупационог магистрата,2 уведена је бугарска административна, црквена и војна управа. У Сврљигу и околним селима стациониране су бугарске војне посаде које су изнуђивале новац, пљачкале и силовале. Забележено је да је народ месио хлеб од корењиша или млевене коре дрвета како не би умро од глади. Отпочела је насилна бугаризација.

Срби су приморавани да мењају презимена у бугарска. Српски језик је био забрањен. На места побијених српских учитеља доведени су бугарски, учило се из бугарских буквара. У Нишкој епархији убијено је и интернирано око 100 свештеника, а место њих су доведени бугарски свештеници. Међу убијеним свештеницима је и парох црнољевачки Светолик Антонијевић.3

Понижења која су Сврљижани доживели у време бугарске окупације нису запамћена до тада. Због тога се велики број мушкараца и жена одмеће у шуме и оближње појате одакле нападају бугарске војнике.

Учешће Сврљижана у Топличком устанку

На дан 4. фебруара 1917. позвани су Сврљижани да се јаве у Сокобању на регрутацију ”народној комисији”, међу њима је био и храбри Богољуб Милетић из Лабукова. Кад је сељацима речено да треба да приступе бугарској војсци, Богољуб је казао: “Ја нећу да будем бугарски војник, нити хоћу да бијем своју браћу…,јер кад немам оца, не треба ми ни очух“.4

Након тога Милетић окупља сељаке из околних села и са својим људима одлази Рсовац где се сусреће са војводом Миланом Дечанцем који је стигао из Топлице.

Војвода Дечанац уводи Милетићеве људе у списак топличких устаника. Милетићеви устаници су добили задатак да крену према Сврљигу и тамо организују устанак. У Топличком устанку било је доста жена које су узеле учешће у борби. Тако је у чету Богољуба Милетића бежећи од Бугара који су хтели да је силују дошла Јевросима из Лабукова и остала са пушком у руци све до краја рата. Јевросима је касније постала супруга Богољуба Милетића.5

Прва акција била је 14. фебруара у Давидовцу када су поцепане слике бугар-ских државника и спаљена архива бугарске реквизиције. Ту се устанку придру-жило 30 младића.

Затим је чета ушла у Галибабинац, где им се придружило још 5 бораца. У Галибабинцу и Лабукову устаници су уби-ли месне председнике општине, постављене од бугарских власти. У Лалинцу заробљавају бугарске војнике и придружује им се још 50 устаника. Милетић затим у Плужини поставља заседу за 20 Бугара. Заробио их је, па је познате злочинце побио, а остале пустио. У Плужину тада из Грбавча пристиже 100 војника који се придружују устанку.

Чета је сада бројала преко 200 војника. Обавештен о успесима устаника, бугар-ски начелник у Сврљигу заједно са војском бежи из Сврљига у Пирот. Милетић 28. фебруара са четом улази у Сврљиг. На ослобођени Сврљиг упућене су значајне бугарско-аустријске снаге.

Милетић у својим казивањима каже: “Испред села Грбавча код Грамаде ја сам са мојом четом… сачекао ову бугарску војску која је бројила око 1000 и више људи, те сам их изненада напао и ту у једној крвавој борби, у којој је погинуло четника, моја је чета морала одступити пошто је непријатељ имао неколико топова, митраљеза и два аероплана.“6

Бугарска одмазда због учешћа Сврљижана у Топличком устанку

У знак одмазде због учешћа Сврљижана у Топличком устанку, бугарски мајор Тенџијев спроводи срамну освету над недужним цивилима.

Бугари су 13. марта упали у село Грбавче, извели 63 људи код школе, међу њима жене, младиће и девојке које су мучили и на крају убили.

Већ мртве, Даницу и Милунку Миливојевић, која су биле трудне, Бугари су распорили и бајонетима им из утробе извадили и боли децу.7

Бугари су и по осталим селима Сврљишког среза стрељали цивиле и палили куће, али нису успели да сломе дух овог слободарског народа.

Богољуб Милетић се повукао у шуме одакле је и даље вребао бугарске патроле. Месец дана након пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918. бугарска војска напушта овај крај повлачећи се ка Нишу за Софију.

Аутор текста:

Владица Живановић, проф. историје

Литература