Интервју

Солберг: Дугиново велико буђење – геополитичка доктрина последњег времена?

Током последње две године упознали смо се са појмом „Велико ресетовање“.

Идеја,  између осталог коју је представио Клаус Шваб на Светском економском форуму- имплицира да worlvide катастрофа као нпр Пандемија Kовида пружа јединствену прилику за ресетовање човечанства животни образац на начин који омогућава потпуно нови светски поредак (Нев Ворлд Ордер).

Јаснији и интензивнији обрачун са „Великим ресетовањем” од књиге Александра Дугина „Велики Авакенинг Вс. Велико ресетовање“, објављенa у септембру 2021, тешко да се може наћи. Ово је по његовим сопственим речима објава рата.

 Књига преузима кључне елементе из Дугиновог недавног политичког рада године, нпр. како је описано у Основама геополитике, наслову који је имао велики утицај у војним круговима у Русији и са самим Путином. Укратко, Дугин тврди да јесте пресудно да се спречи настанак униполарног света где једна суперсила дефинише услове за самостално постојање других земаља. Дугин разуме униполарност униполарни поглед на свет у контексту успон глобализма и идеја новог светског поретка.

Успон либералног глобализма

Да би илустровао развој идеологије иза „Великог ресетовања“, Дугин води читаоца на мапи историјско путовање у европску историју идеја, које се састоји од три фазе.

Пре него што се читалац упозна са ове три фазе,

Дугин јасно ставља до знања да се полазиште налази у филозофском правцу тзв «Номинализам». Номинализам се појавио у европском високом средњем веку. Тврдило се да општи појмови немају стварно постојање, само појединачне ствари имају постојање.

Концепти тако постоје само као „име“ (номен). Тиме је отворен пут за нездрав индивидуализам који раздире колективни аспект, по Дугину. Уобичајено разумевање једног изван онога што се у било ком тренутку може доживети чулима, замењује појединац који је више „Ослобођени“ од заједничког трансцендентног система вредности.

Према Дугину, прва фаза на путу ка либералном глобализму је буржоаска капитализам (стр.9). Прва жртва номиналистичког мишљења била је идеја Цркве као заједнице и њеног колективног идентитета. Без правог концепта заједнице, не постоји ништа осим појединци. Тако је настао протестантизам и његово мноштво праваца. Паралелно са овим развојем је настала нова класа, одвојена од традиционалне хијерархије и клановске и породичне заједнице, наиме буржоазија. Међу буржоаским људима капитализам је сада био широко распрострањен. Усред тога y 17. веку капитализам је био широко распрострањен у тадашњем цивилизованом свету.

Празнина до које је довео нестанак традиционалног колективног идентитета омогућила је модерном и „вештачке” политичке теорије и еволуирају, каже Дугин. У 20. веку чамци су расли комунизам и фашизам су се појавили као алтернативни друштвени системи. Ово се завршило либералом победа Запада у Хладном рату. Ова победа отворила је пут униполарном свету какав је Дугин описује као другу фазу у развоју либералног глобализма.

Родна политика и постхуманизам (или трансхуманизам како га назива Клаус Шваб) представљају трећа фаза. Крајњи индивидуализам има за циљ да човека ослободи и од његових биолошко тело и његов природни пол. Пол мора бити избор. То је у светлу овог жељеног развој морамо разумети зашто је западни свет толико опседнут поносом и родном теоријом, и зашто такви стилови живота се не подстичу у земљама у којима је колективни идентитет више нетакнут.

Ова трећа фаза се може развити тако да се различите врсте технологије уграде у људе. Крајњи избор је стога да се човек може одустати од своје људскости у биолошком (и духовном) смислу (стр.68). У овом контексту Дугин прогресивни развој технологије схвата као непријатеља човечанства. Штавише, он разуме развој вештачке интелигенције у овом контексту, тако да се такозвана „сингуларност“ сматра критичном тачком. Технолошка сингуларност настаје ако tехнолошки раст постаје неконтролисан и неповратан и излази ван људске контроле.

Еволуција против апокалипсе Глобалистичку елиту сада води прогресивна еволуциона визија развоја. Дугин је против разуме човечанство и индивидуалност у светлу еволуције: „Велико буђење значи да имамо схватио суштину те фаталне, убилачке и самоубилачке стратегије „прогреса” као глобалистичке либералне елите то разумеју“ (стр. 43). Покретаће развој без вредности и оквира

човечанство далеко од своје човечности. Велико ресетовање схваћено и као велики преокрет човечанство је ту управо сада, а Дугин то јасно слика пред нама. Прешли смо дуг пут крај, и време је да одустанемо док је то још могуће.

Објашњава жеља глобалистичке елите да активно води човечанство на нови ниво развоја зашто на различите начине желе да промене људски геном, кроз нову врсту вакцине и коришћење потпуно нове технологије, пише Дугин. Даље, примећује да постоји еволуциониста идеолог као основу, када се људска природа треба променити интеграцијом технологије (стр. 58). Укопани добро погађа када пише да се „људски напредак у либералној интерпретацији неизбежно завршава са укидање човечанства“ (стр. 25). У либералном глобализму Дугин види коначност човечанства.

Дугиново схватање историје и геополитички погледи делују апокалиптично. Један је нацртанa скица у којој се политика тумачи као борба између глобалиста с једне стране и „будних“ људи и нације с друге стране. Само на површини је ова „политика“ као ми у парламенту запад користи реч. За Дугина је велика и права битка између добра и зла: „ Велико буђење против Великог ресетовања је побуна човечанства против владајућих либералних елита.

Јоханес Солберг

Штавише, то је побуна човека против његовог вековног непријатеља, непријатеља самог људског рода.” (стр.30). Борба против хегемоније либералне елите схвата се као свети рат, који ће она и хоће укључује физички рат.

Дугин је у последње време неколико пута објављивао текстове на друштвеним мрежама у којима тумачи оно што се дешава рат у Украјини у велику битку између „Великог буђења“ и „Великог ресетовања“: „Тхе Руска војска се тренутно бори против хегемонистичких сила које намећу униполарни свет. Ми не сме изгубити овај рат. У супротном, цео свет ће се претворити у велики пожар”. (Александар Дугинс приватни профил, Фејсбук, 11.04.2022).

Дугинова књига ставља рат у шири контекст, где брига је да се спречи једна глобална суперсила да стекне дефинишућу хегемонију.

Критички осврт

Ово је кратка књига. Многа важна питања у вези са великим друштвеним променама са којима се суочавамо могу не уклапају се у 86 страница књиге. Ипак, недостаје ми више о блокадама и „ковид вакцинама“, који је за многе људе у великим деловима света био конкретан израз централизованог здравствену идеологију у последње две године. Ови случајеви се помињу, али само укратко. Када се промена тога људски геном се помиње као израз дехуманизације либерализма, тако би и било плодоносна и бар се бавила местом нових мРНА вакцина у овом контексту. Ово јe контроверзна тема, али ипак нешто што се по мом мишљењу могло распаковати у много већој мери.

У овом контексту, желео бих да поменем још један изазов у ​​Дугиновом излагању. На једном је од наратива о предстојећем неизбежном рату између два неспојива светска поретка.

Борба се такође схвата унутар духовне перспективе. Овде се Дугин ослања на своју руску православну веру да протумачи ову борбу. Ово даје врло специфичан теолошки кључ за тумачење; Зли морају три напред и стављају се на место Бога као владара људи. Истовремено је описана опозиција Велики Буђење, на тако инклузиван начин да прихвата све, од Трампових присталица до кинеских атеиста. Сви који је против Великог ресетовања тако постаје комади у рату у коме би православна Русија требало да га има лидерску позицију. То значи да је „проблем“ нацртан обојеним оловкама вере, док је решење оцртано са прагматиком.

Закључак мора бити да се свима мора дозволити да своју борбу против „Великог ресетовања“ тумаче онаквима какви јесу жеље, са различитим мотивима. Дугин је бар саопштио своје тумачење, и дао свој одговор питање које су алтернативе пред нама. Књига се препоручује!

За сајт Српска историја пише: Норвешки теолог Јоханес Солберг

Реч о аутору:
Јоханес Солберг, рођен у западном делу Норвешке. Са својом породицом живи, на фарми у југоисточној Норвешкој, близу границе са Шведском. Има 42 године и дипломирао је теологију и културологију на Норвешком теолошком  Универзитету у Ослу.
Тренутно завршава докторат на универзитету у Ослу.
Велики је пријатељ Србије и српског народа. На свом имању изградио је православна капелу док је пре неколико година имао прилику да одржи предавање на универзитету у Нишу.
Back to top button