Колумна

Шарић: Народ који је Косово добио на дар од Бога или како Албанци краду српску историју док им историчари из Србије у томе помажу?

Ових дана у моди је крађа. У Америци се краду избори. То и слијепи виде. Краде се и српска историја, али то мало ко види. Нормално је да обични грађани с већом позорношћу прате америчке изборе, него оне у својој земљи, јер амерички предсједник више утјече на наше животе од домаћих политичара. Ненормално је да српски историчари не само да не виде крађу српске историје него у њој активно учествују.

Пише, ХРВАТСКИ ИСТОРИЧАР И ТЕОЛОГ ДР ГОРАН ШАРИЋ

Серија вијести у времену пландемија и америчких избора пролази неопажено. Прво је нека професорица са факултета у Новом Саду написала рад у којем тврди да на Косову нема ни Срба, ни Славена прије 7. вијека. Жена која је на сиси српског народа користи државне ресурсе да би „доказивала“ како на Косову није било Срба. Њој ништа не значи што писац „Чуда светог Димитрија“ (дјело је из 7. стољећа) описујући догађаје из 6. вијека јасно каже да Славени живе у околини Солуна. Од Косовске Митровице до Солуна је 368 километара, ако Славени већ тада живе тако дубоко на југу, без назнака да су недавно доселили, онда је јасно да су на Косову живјели још раније. Ко је на Косову живио прије 7. стољећа, ако нису Срби? Албанци?

Та професорица пише како Власи представљају остатке романизираних старосједиоца који су се послије доласка Славена одржали као сточари. Није могуће да је цијело Косово у античко вријеме било романизирано. Ни Турци нису исламизирали цијело Косово, а ислам има пуно већи асимилацијски потенцијал од Рима. Као што ни 1913. кад су Срби повратили Косово, нису сви становници били Турци ни Албанци ни муслимани, тако ни након ратова Славена и Цариграда за насљеђе Римског Царства у 5. и 6. стољећу, кад Срби протјерују ромејску власт са Косова, нису сви становници били романизирани. Тешко да је романизација захватила широке масе ван градова, али чак и ако претпоставимо да су сви становници Косова били романизирани, они без сумње нису били Романи. Јер ако је неко германизиран, онда то значи да прије тога није био Герман, односно да му је поријекло негерманско. Ако је неко романизиран, онда изворно није био Роман. Ако су Власи романизирани, који је њихов изворни идентитет?

Да је та професорица из Новог Сада бар прочитала Милицу Грковић на коју се позива у свом раду, видјела би да су готово сва влашка имена која смо икад нашли на Косову славенска, уз понеко романско. Слиједом тога, и дијете може одговорити на питање: ако су Власи остаци аутохтоних становника Косова, а ако су њихова имена углавном српска, а рјеђе романска, ко је на Косову живио прије 7. вијека? Срби и Романи. Да је уз Србе и Романе постојала још нека популација на Косову, онда био дио Влаха имао презимена и имена и тог етноса. Међутим, у првим документима Власи углавном имају српска имена, понекад романска, никад албанска. Да су Албанци старосједиоци Косова, онда би у средњовјековним документима 80 посто косовских Влаха имало албанска имена и презимена, а не српска.

У свим најстаријим повељама, Бањској, Светостефанској, Дечанској и Арханђеловској о Власима се говори као о сталежу, друштвеној категорији, а не националној! И само име Влаха као сточарског друштвеног слоја долази од славенског сточног бога, Велеса! Зашто би Власи сами себе звали по славенском богу, ако нису Славени? Зашто би их други звали по славенском богу ако нису Славени?

Уз ову професорицу и један албански историчар из Приштине, њен истомишљеник давао је небулозне изјаве. Он је рекао да су Дечани албански јер је некад вец́и дио Албанаца овог поднебља био православне вјере.
Ако су Дечани албански, зашто их од Албанаца чувају војници НАТО-пакта? Зашто су их Албанци напали десетак пута само у посљедњих неколико година? Зашто би уништавали „своје“ светиње? Како је могуће да је „албански“ манастир основао српски краљ Стефан Урош III. Дечански

Истина да је било Албанаца који су православне вјере и да их има и данас. Као што је и истина да је албанска православна црква до 1929. и одласка епископа Виктора из Скадра била дио Српске православне цркве. Будимљанска, Зетска, Хвостанска, Доњодебарска, Бањска и Призренска епархија, све су оне биле у саставу СПЦ, а имале су своје посједе на подручјима гдје данас живе Албанци, против којих су се њихови епископи борили. Тако је Свети Петар Цетињски након битака на Крусима и Мартинићима зауставио продирање Арбанаса у Црну Гору.
У сјеверној Албаниј, тамо гдје је била средњовјековна српска држава, добар дио Албанаца носи српску генетику (И2а хаплогрупа) који други Албанци немају. Сама чињеница да се град Берат у данашњој Албанији некад звао Београд и Светиград је довољна. Један дио Берата се још увијек зове Горица, а село поред Берата Водице.

За историјске чињенице Албанци не маре превише. У Хустону је објављена тротомна историја Албанаца са насловницом на којој је ни више ни мање него фигурина из Винче! Ништа чудно, кад сам Винчу повезивао са Србима, доживио сам нападе и увреде од стране професора и студената са Филозофског факултета у Београду. Албанског новинара, аутора те албанске историје који је Албанце повезао са Винчом, нико од њих није напао.

Кад крађа једном крене, она не стаје лако, па се на крају јавио и експерт за историју, Рамуш Харадинај: „Ако се Србија присјећа Косовске битке, и ми се присјећамо да смо хиљадама година у овој земљи. Косово припада Албанцима”. Питам се од кога је Харадинај чуо да су Албанци хиљадама година на Косову? Можда је то прочитао у српском уџбенику за историју 6. разреда, јер даље од шестог основне није стигао. Можда му је неко пренио да се то учи на Филозофском факултету у Београду?

Прије доласка Турака на Косову налазимо само један једини Албански топоним и то тек у 14. стољећу. Према Дечанској хрисовуљи из 1330. на Косову је било 95.08 посто Срба, 0.23 посто Албанаца и 4 посто осталих. 1455. Турци су провели прецизан попис становништва у „Вуковој области“ како су назвали Косово. Од 14 087 породица на Косову, 12 840 је било српских, 46 албанских, а 99 осталих. Од 480 насеља, Албанаца је било само у 23 села, а и у та 23 села само двије албанске породице у просјеку.

С друге стране, народ Дарданаца који живи на Косову још прије доласка Римљана по свој прилици спада у протославенска племена. И сама ријеч Дардани састоји се од двије славенске ријеч: „дар“ и „дани“, они који су „даром дани или даривани“. У слободном преводу, „они који су Косово добили на дар од Бога“.

Али да не идемо толико далеко, присјетимо се само оног што признаје маинстреам хисториографија. Чак и у том њиховом „Де Администрандо Империо“ („О управљању царством“, Константин Порфирогенет) у којег се ови са филозофског толико куну, пише да су се Срби на позив цара Хераклија населили у Далмацију у 7. вијеку. Косово и Метохија су у ромејским (византијским) изворима тог времена сматрани почетком Далмације. На страну што се са тиме не слажем и што спорим Константиново ауторство једног дјела списа који му приписују (О народима), ипак је занимљиво да аутор тог дјела, ко год он био, нема појма о Албанцима на Косову у средњем вијеку, него као његове становнике види само Србе.

Постоји уломак једног крчага на глагољици из деветог стољећа пронађеног у мјесту Чечен поред Вучитрна. Никад се нико осим Славена није користио глагољицом, а понајмање Албанци. На Косову се, као на мало којем мјесту на свијету налазе цркве које имају континуитет служења и дужи од 1400 година, као што су Богородица Љевишка у Призену или цркве у Грачаници и Липљану. Шта уопће значи Косово на албанском? Ништа. Албанци за птицу кос имају ријеч „туша“. Како Косово може бити албанско кад га зову српским именом?

Могао бих овако у недоглед. Суштина је да не можемо спријечити да педофили и ратни злочинци буду предсједници Америке. Не можемо спријечити крађе америчких избора, али можемо спријечити крађу наше историје. И морамо!

Пише, ХРВАТСКИ ИСТОРИЧАР И ТЕОЛОГ ДР ГОРАН ШАРИЋ

Прочитајте и ово

Close
Back to top button
Close
Close