ИнтервјуЂорђе Бојанић

Радмила Тонковић о ревизији историје и српском страдалаштву, академику Србољубу Живановићу, Гидеону Грајфу и сукобу у Украјини

Радмила Тонковић је једна од најобразованијих Српкиња – научник, академик, историчар, филолог, философ, професор, преводилац, писац, новинар и авијатичар. Високо образована на нашем Универзитету на Филолошком и Филозофском факултету, школовала се и на универзитетима у Манхајму, Хајделбергу, Лондону и на чувеном Универзитету “Ломоносов” у Москви, а студије завршава са “Златном значком” као најбољи студент факултета. Она је и прва жена – ваздухопловни новинар и прва жена-ваздухопловни уредник на Балкану, а као списатељ, новинар, публициста и преводилац пише и објављује у многим часописима у земљи и иностранству. Добитник је Ордена Карађорђеве звезде II степена.

Интервју води: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српске историје

-Како видите деловање људи који умањују број српских жртава у Јасеновцу и НДХ?

  Смањивање србских жртава је историјски деценијски, па можда и вековни проблем, јер су нас сви непријатељи сатирали плански, муњевито, грубо и удружено, тако да Србима није омогућавано ни да сахране своје најмилије спасавајући преостале чланове породица, а камоли да то и запишу. А то би били релевантни подаци о жртвама путем истребљења. За то је еклатантан пример Логор смрти „Јасеновац“, који садашњи НДХ-историчари чак имају храбрости да назову радним логором?! А то је могуће због уништавања доказа о броју србских жртава, које је мешовита комисија  после Другог светског рата и доказала да се ради о цифри од 700.000. Ми Срби смо као народ веома наивни, јер смо послератним само примиреним и прикривеним фашистима дозволили да изграде „Јасеновац“ као парк, надајући се да се покољ Срба никада више неће поновити, што је било погубно! А потом су се позивали на „пописане жртве“, да су то цифре које је могуће доказати, тако да је протицање времена „у миру“  утицало да се смањи интересовање  за број србских жртава, као и за најмонструозније начине убијања људи у логору и иживљавање злочинаца над логорашима. Све чешће се шапутало о томе, а србски историчари у СФРЈ су ућуткивани разним методама, а јачали су квази-историчари из редова тадашњих потомака НДХ…и све се релативизовало!

-Зашто Србија нема назив за своје жртве у НДХ као што имају Јевреји (Холокауст) и Роми (Порајмос)? Холокауст или Шоа је назив за Јеврејске жртве и њихов геноцид, и тај назив нема никакве везе са нашим страдалаштвом… жалосно је што су наше српске жртве ушле и утопиле се у јеврејски холокауст. Трагедија је што се наши истакнути историчари нису изборили (као јевреји на које требамо да се угледамо по питању њиховог односа према жртвама) за назив који одређује наше српске жртве и који је до сада морао бити препознатљив… као што је ПОКОЉ ИЛИ СРБОЦИД… и прихваћен. Зашто се избегавало да српске жртве добију свој званични назив велико је питање и наша срамота, да ли се са тиме слажете?

  Да, апсолутно се слажем са Вама, али се мора схватити, да се чак и до данашњих дана на високим одговарајућим дужностима (функцијама) налазе неадекватни људи, који се нису бавили и не баве се овом горућом и фундаменталном србском темом – СТРАДАЊЕМ СРБА, јер је то опасно, вређа припаднике народа из чијих редова су мобилисани злочинци, не треба се враћати у прошлост него треба гледати у будућност (у којој је после свих погрома било све мање и мање Срба), а и Срби су добар народ и склони су брзом праштању и забораву…ЗАБОРАВ је наш највећи грех и срамота, јер чим заборавите жртву, она поновно други пут умире и то је трајна смрт.

  Подсетићу Вас, да смо иста питања постављали Ви и ја при приређивању и уређивању Ваше сјајне књиге „СТРАДАЊA И ЖРТВЕ СРПСКОГ НАРОДА У 20. ВЕКУ“, мислећи да је прошао тај паклени век за Србе, али ево и 21. век није нимало лакши за наш народ од прошлог века. Бојим се, да за то има многоструких разлога, али су најстрашнији ЗАБОРАВ и МИРЕЊЕ СА СУДБИНОМ. Наши славни преци из ранијих буна и ратова су били саборнији и сложнији од нас, можда и храбрији и одважнији, можда родољубивији, а можда и компактнији, а имајте на уму да су најбољи и најквалитетнији дали животе за своју Отаџбину! Дефинитивно нам данас недостаје РОДОЉУБЉЕ а тиме и спремност да својој деци обезбедимо бољу будућност!

   Наши историчари су се борили против заборава србских жртава и радили су у комисијама, али им је онемогућавано да све и докажу, ја се усуђујем рећи због присуства потомака злочинаца на местима где се требало све то објавити, евидентирати и презентовати као историјски доказ о страдању нашег србског народа. Мене највише боли што и данас позвани историчари, па и неки свештеници СПЦ умањују број жртава у Логору смрти „Јасеновац“ из мени неразумљивих разлога. Тога нема у свештенству других цркава, сви су усаглашени у својим ставовима по питању жртава и из Другог светског рата и из ратова 90-их година, па и по питању актуелног прогона и погрома Срба у највећем отвореном логору у Европи – на србском Косову и Метохији.

-Како видите дело и животни рад и истраживања која нам је оставио преминули академик Србољуб Живановић?

  Да, управо сте поставили право питање за праву и адекватну грандиозну личност, а то је и наставак на мој претходни одговор, јер је професор, доктор и академик СРБОЉУБ ЖИВАНОВИЋ (рођен 1933. у Сарајеву – преминуо 1. јануара 2024. у Лондону) оснивач антрополога Југославије и члан великог броја домаћих и међународних научних удружења, а за члана Академије наука Републике Српске је изабран 23. маја 2013. године.

Да, добро читамо, не и САНУ?!

  У србској јавности ће бити упамћен као члан форензичког тима, који је 1964. године вршио ископавања масовних гробница у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора смрти. Памтићемо га и као председника Међународне Комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, чију је Декларацију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској (НДХ) усвојила Народна Скупштина Републике Српске 15. октобра 2015. године, као и суоснивача једине дорбротворне организације у Западној Европи, која одржава културу сећања на страдање Срба, Јевреја и Рома у НДХ – Фондације за истраживање геноцида и за сећање на Јасеновац и Холокауст.

Цитираћу проф. Живановића:

 „Нико нема право да некоме опрашта у име оних чије је ћутање вечно.“

Професор Живановић је био члан Међународне славенске академије наука и уметности и Философског друштва Руске академије наука (РАН); као и члан Краљевског медицинског друштва (Royal Society of Medicine); Краљевског антрополошког института Велике Британије (Royal Anthropological Society of Great Britain), као и Удружења клиничких анатома у Великој Британији. За свој рад у биоантропологији и палеопатологији, као и у медицини одликован је многобројним домаћим и међународним наградама, а као круну за ЖИВОТНО ДЕЛО у унапређењу медицинске науке одликован је Маркизовом наградом „Ко је Ко у свету 2020. године“. Патријарх србски Герман је испред Србске православне цркве проф. Живановића одликовао ОРДЕНОМ СВЕТОГ САВЕ за допринос у раду на идентификацији моштију Светог Деспота Стефана Лазаревића у Манастиру „Копорин“.

-Сутра је комеморација академику Србољубу Живановићу, да ли ћете бити присутни?

  Мислим, да је комеморација овој колосалној и величанственој личности Србину научнику светског ранга и реномеа, заказана у САНУ у Београду, лицемерје…а како ја нисам лицемер, нећу бити присутна!

ЈЕР…

Југословенске власти су 1964. године одбиле да објаве извештаје Комисије судских антрополога за систем усташких логора смрти Јасеновац, због чега проф. Србољуб Живановић напушта Југославију и прикључује се међународном тиму антрополога у Африци. Он покушава да се врати у Отаџбину, али му власти то забрањују! Од 1968. године ради на Лондонском универзитету на њихов позив, где 1982. године издаје уџбеник, у којем објављује властити метод за узимање  узорака са скелета, који је данас прихваћен у целом свету!

А нама није требао, то је србска трагедија! Нека је вечна слава и хвала великом човеку и научнику, који нас је задужио да истрајемо на историјском путу истине о страдању србског народа!

-Гидеон Грајф је много урадио за нас Србе, оно што су требале наше институције да ураде, он је урадио издавши тротомно дело ,,ЈАСЕНОВАЦ, АУШВИЦ БАЛКАНА”, како ви видите његов рад?

   Гидеон Грајф (рођен 1951. у Тел Авиву) је израелски историчар специјализован за изучавање историје холокауста, с ужом оријентацијом на концентрациони логор Аушвиц, најкомпетентнији је истраживач у тој области, па му морамо веровати када је своје обимно дело назвао „ЈАСЕНОВАЦ – АУШВИЦ БАЛКАНА“, где је описао 57 усташких метода убијања и мучења људи. Грајф такође тврди, да је у Јасеновцу страдало око 700.000 људи и да је био бруталнији логор од Аушвица. Па како да не верујемо овом светском стручњаку, ако нисмо веровали проф. Живановићу и његовим сарадницима и  специјалистима из 1964. године!

  Овај историчар холокауста је још 2019. године позвао специјалног известиоца Уједињених нација за људска права да се позабави проблемом нарастајућег неоусташтва у Хрватској! Реаговање је изостало, а фашизам нараста у свету?!

-Ви одлично познајете прилике у Руској Федерацији и Украјини, како видите овај сукоб између два иста народа, шта је семе раздора и када ће ови сукоби и зло стати?

   Ако нам до сада није било јасно, већ можемо закључити да је у свим жариштима у свету на сцени један општи рат, који намеће и отвара нова жаришта и сукобе колективни политички Запад, тачније САД и Велика Британија, које морају да подржавају њихови бедни послушници и вазали, без сопствене бриге чак за своје народе, па их уопште не брину погибије и страдња православних народа. Најпре смо страдали ми Срби, по већ опробаној вишевековној матрици, усклађеној са новим технологијама и оружјима. Потом су на ред дошли Руси као најмногољуднији православци, са додатном АнтиРусијом и мржњом према браћи засејаном на територији Украјине. И сви вековни доказани непријатељи заједнички кидишу да униште, расцепкају и опљачкају  Русију. Како им то не успева и како не могу да признају свој пораз од Русије на територији Украјине, отварају нове сукобе и уништавају древне цивилизације изазивајући све нове и нове сукобе. Европа слаби демографски, економски, политички, јер њени слаби „лидери“ морају да раде против себе и свог народа слушајући прекоокеанске команде. Русија је многим државама изборила независност, створила им самосталне и суверене државе, гинула за њихову слободу, а сада они као прави незахвалници јуришају на Русију. Историја се понавља и ко је пажљиво не тумачи, страдаће!

Ово је неспорно страшна борба добра и зла, а како се зли увек лакше удружују, борба ће још потрајати у разним облицима, чак и када престану оружани сукоби! Преваре, тероризам, убрзан пад долара чекају планету, уз велику опасност катаклизме, ако на челу западних држава остану сатанисти и перверзњаци, који свим средствима теже ка уништењу цивилизације како би достигли своју сањану „златну милијарду“. Надајмо се победи разума! Иначе….

-Аутор сте прве енциклопедије штампане на више језика  ,,Небеске хероине света” која је стигла до Вашингтона где је уврштена у Фонд Конгресне библиотеке, да ли планирате још неку енциклопедију тог формата, неко ново дело?

    Да, енциклопедија НЕБЕСКЕ ХЕРОИНЕ СВЕТА је доживела 101 промоцију у 15 држава света, у Женеви је проглашена за јединствену енциклопедију у свету, у Вашингтону је уврштена у фонд Конгресне библиотеке, а у Руској федерацији ју обавезан уџбеник у ваздухопловним академијама! Мислим, да је тиме све речено и ја сам презадовољна, иако нисам писала ово дело због награда и признања, већ зато што су изузетне жене у авијацији света заслужиле овакву енциклопедију. Пишем нове књиге и нећу се зауставити на броју 16. Ускоро из штампе излази ново допуњено издање моје најлепше књиге ТАДИЈА СОНДЕРМАЈЕР, о оснивачу наше авијације и једином потпредседнику ФАИ са Балкана.

-Срећом да је држава Србија препознала ваш деценијски рад, труд, залагање и наградила вас заслужено Орденом Карађорђеве звезде II степена на Сретење 2022. године, како се осећате данас као добитник те престижне награде?

   Баш када сам помислила да сам примила све награде широм светских меридијана, сећа ме се и моја Отаџбина Србија и награђује ме тако високим државним ОРДЕНОМ КАРАЂОРЂЕВЕ ЗВЕЗДЕ II СТЕПЕНА, што је за мене посебна част и радост, јер ми је старином Вожд предак и тиме се моја историја на диван и симболичан начин заокружила и узвисила.

-И за крај, шта бисте поручили читаоцима сајта Српска историја?

  Велика је среће и радост за цео наш србски народ што постоји Ваш историјски сајт, који негује културу сећања, али отворено говори и о савременим темама и дешавањима и несебично и перманентно се залаже да разјасни, појасни и анализира многе теме од виталног значаја за наш народ. Посебно радује Ваш рад са омладином, што даје посебан квалитет сајту, јер је млади нараштај наша светла будућност! ЖИВЕЛА СРБИЈА!

Интервју води: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српске историје

Приредила: Српска историја

Back to top button