ВидеоЗанимљивости

Пуковник Торесен о 17. марту 2004: Није било воље да се сагледа цела слика

Пуковник норвешке војске и некадашњи високо рангирани припадник КФОР-а Кнут Фловик Торесен био је део јединице која је 17. марта 2004. године одбранила Чаглавицу од напада 12 хиљада Албанаца који су кренули на ово село. Након готово 18 година, поново је боравио на централном Косову где се, заједно са Србима који су сведочили мартовском погрому, присећао горких сцена.

Говорећи о мартовском насиљу, Торесен је казао да је одбрана српског становништва у Чаглавици заслуга свих припадника КФОР-а који су тога дана били на терену. Истакао је да су том дану претходила разна дешавања, али да је пресудно било лажно извештавање медија о утапању албанске деце.

„Ми смо увидели да постоје знаци и план да се истерају Срби са овог простора, али није постојала воља да се сагледа целокупна слика“, казао је он и додао:

„Створена је лажна прича, која је приказана на локалним телевизијама. Ја сам био на стражи у оперативном центру и ми смо добили извештај да су Албанци почели да пале српске куће и да убијају људе. И онда смо добијали извештаје са целог Косова да почињу побуне“, наводи бивши пуковник норвешког КФОР-а.

Он је напоменуо да је у том дану њихов задатак био да спрече оне који покренули побуну да уђу у област Грачанице. Навео је да је званичан број албанских демонстраната који су учествовали у нападу износио 12.000.

„У једном тренутку, Албанци су дошли са једним плавим камионом и хтели су да прођу директно кроз нашу линију одбране. Веома ми је жао што је возач тог камиона који је покушавао да пробије контигент норвешке војске упуцан, али мислим да би као последице тога да тај камион није био заустављен, много припадника норвешке војске и Срба страдало“, рекао је.

Кнут Торесен каже да је тада осећао да би требао да буде на том положају зато што је православни хришћанин.

„Посебно ми је било драго што сам био део групе која је сачувала манастир Грачаницу. С једне стране ми је веома жао због свега што се тих дана догодило, а с друге стране сам веома поносан што сам био део групе Норвежана која је била у могућности да заштити Грачаницу. Након тога, сећам се да су се демонстранти повукли и да нису били толико агресивни, дошли су албански политичари који су их убеђивали да се повуку и ситуација је почела да се смирује. Вратили смо се у Лебане 18. марта поподне и један од мојих колега је отишао да погледа каква је штета причињена у другим зонама и било је стравичних призора. У оним местима из којих су Срби побегли куће су биле спаљене, било је пуно мртвих животиња.

Био сам уприлици да се сретнем и са избеглим Србима који су тражили заштиту у базама КФОР-а и тамо сам сретао траумиране људе. Посебно ми је било тешко да гледам децу која су прошла кроз то“, рекао је он.

Пуковник норвешке војске каже да је почаствован што је поново у Грачаници и да је то за њега веома снажно искуство. Торесен се иначе бави истраживањем које ће обухватити и тему везану за страдање српских логораша у Норвешкој за време Другог светског рата.

Његов домаћин на Косову био је игуман манастира Драганац отац Иларион. Он је казао је да је Кнут Фловик Торесен заједно са својим колегама саборцима и житељима Грачанице и Чаглавице „помогао да ово мало Срба опстане, уз друге припаднике КФОР-а“.

„Треба споменути да је ту био, поред норвешког контигента КФОР-а, ту су били и Американци који су у то време доста помогли, Швеђани, али то су људи којих треба да се сећамо без обзира на веома компликоване околности које носе конфликти и ратови. Увек има добрих људи и са једне и са друге стране, људи који својим поступцима превазилазе све границе, излазе из свих оквира. Један од таквих људи је наш брат, господин Кнут Фловик Торесен, пуковник норвешке војске, припадник специјалних јединица који је у то време бранио Грачаницу и Чаглавицу, односно, бранио Грачаницу у Чаглавици“, рекао је отац Иларион.

Напоменувши да је пуковник Торесен и сам православне вере, те да му је супруга пореклом из Републике Српске, отац Иларион је додао је да је и лично надахнут.

„Људи као што је Кнут Торесен су од изузетног значаја. Они су лице праве и достојанствене Европе која чува свој идентитет и не уништава идентитете других“, закључио је игуман.

Друштво књижевника Косова и Метохије је Торесену доделило велику грамату за заслуге у ширењу српске културе. У име тог удружења, признање му је доделио књижевник и новинар Живојин Ракочевић који је 17. марта и сам био сведок догађаја. Ракочевић се Торесену захвалио у име људи који су се, како је рекао, „осетили бар мало сигурнијим у том периоду“.

Подсетимо, у мартовском погрому 2004. године је убијено 10 Срба, а протерано 4.012. Срушено је и запаљено 35 цркава и манастира, 738 српских кућа, 10 јавних објеката, школа, пошти и домова здравља.

Извор https://www.radiokim.net/

Back to top button