Колумна

Пропаст пројекта државности Косова и панично убрзавање пројекта Велике Албаније

Пише: Паул Антонопулос, научни сарадник у Центру за синкретичке студије

Јасне су индикације да постоји пројекат  стварања Велике Албаније и да он напредује, поготово док  је пажња свијета усмјерена и ометана коронавирусом, Либијом и сиријском провинцијом Идлиб. Крајњи циљ Албаније је био да Косово и Прешевску долину у Србији, јужну Црну Гору, Епир у Грчкој и западне дјелове Сјеверне Македоније, припоји у једну државу Велику Албанију.

Иако ово можда није званична политика Републике Албаније, она је уграђена у албански мит. Међутим, то је сада промијењено, након јучерашњег састанка албанског министра за Европу и спољне послове Гента Цакаја, рођеног на Косову, са косовским министром спољних послова Глауком Коњуфцом, на коме су разговарали о успостављању заједничког економског простора за слободно кретање људи, робе и капитала између Албаније и Косова, као и о заједничким амбасадама широм свијета попут оне која за сада постоји само у аустралијској престоници Канбери.

Цакај је на Твитеру навео „потребу да се продуби сарадња између [Албаније и Косова] и снажно подржи коалиција албанских политичких странака у [српској] долини Прешева [Прешево]“ на истоку Косова. Док овај твит само наглашава дубљу сарадњу између Албаније, Косова и прешевске долине, коментари Цакаја за турску агенцију Анадолија дају највећи наговештај да је активиран пројекат Велике Албаније. Цакај је за ову агенцију рекао да „границе између Републике Косово и Републике Албаније уопште не треба да постоје, треба их одмах уклонити, а наше земље треба да имају неограничену слободу кретања и несметану могућност  за продубљивање економске сарадње.“

Иако може изгледати да Албанија и Косово улажу велике напоре у пројекат Велике Албаније, то прије демонстрира њихов очај како Косово наставља да губи легитимитет и земље повлаче своје признање ове квази-независне државе која је незаконито одвојена од Србије 2008. године. Укупно 14 земаља је од 2017. године повукло своје признање Косова, што значи да га сада признаје само 51% чланица Уједињених нација. Уобичајена норма у признавању државности је да све више и више земаља током времена признаје неку државу, а не да повлачи признање. Ако погледамо ситуацију са Израелом, од њеног оснивања 1948. само је пет држава повукло признање, док су 162 од 193 чланица Уједињених нација признале ту државу. Неизбежно је да ће, подстицајима из Кине и Русије, још више држава повући своје признање Косова. То онда доноси ново питање – да ли су неуспеси Косова заправо убрзали пројекат Велике Албаније?

Предлог финског добитника Нобелове награде за мир, Мартија Ахтисарија, за успостављање независног Косова и косовског идентитета, био је грозан промашај. Умјесто тога, Косово је и отворено преузело албански идентитет  почевши од косовског премијера Албина Куртија, који тренутно обавља функцију четвртог премијера Косова (од 3. фебруара 2020.) не правећи разлику између нације и етничке припадности, јер он Косово види као проширење Албаније упркос томе што нација и држава нису исте. Курти такође не признаје заставу и химну Косова, као ни косовски идентитет.

Пошто Косово наставља да губи легитимитет, што значи да би се одцепљена покрајина могла вратити под српску администрацију,  ово је покушај  да се та ситуација избегне стапањем Косова са Албанијом. То је разлог због чега Цакај каже да границе између Албаније и Косова уопште не треба да постоје и да би требало да обе земље имају заједничке амбасаде. Како је положај Србије ојачао, званична подршка Албаније Косову представља покушај да се томе парира и да заједнички формулишу стратегију како би постигли неки успех.

Шири циљеви спајања Албаније и Косова су вишеструки – да се потврди независност Косова од Србије; да се пропагира пројекат Велике Албаније; и да се изврши притисак на Србију као и на међународну заједницу да би се оспорили успеси спољне политике Београда. Сарадничка кампања између Албаније и Косова демонстрира покушаје да се то питање подигне на виши ниво и жељу да се са тренутном владом у Приштини успоставе нови механизми и мере за спровођење практичне политике, јер све досадашње тактике нису дале резултате, а одустајање није опција.

Дакле, нема разлога да Србија одустане од своје тренутне политике притисака на државе да повуку своја признања независности Косова. Београд мора да истиче да је Косово саставни и историјски дио Србије. Напори Београда створили су резултате и српска јавност захтијева резултате. Србија не треба да прихвати било какве уцјене и захтјеве од стране Косова или Албаније, посебно јер наставља свој пројекат реинтеграције Косова. Прије само неколико дана објављено је да ће бити направљена жељезничка линија између Београда и Приштине, што не постоји чак ни између Косова и Албаније. И док се неуспеси Косова настављају, такође се убрзава пројекат Велике Албаније у (паничном) настојању да се спријечи реинтеграција ове отцјепљене покрајине назад у састав Србије.

Превод: Огњен Војводић

https://infobrics.org/post/30405/?fbclid=IwAR2T2vZQIfAcYhaurbezzNrrwXHsn_lxrPx6lVi2HYrOdxlR5NQqUfx7AAU

Преузето ОГЊЕН ВОЈВОДИЋ

Back to top button