ПравослављеСрби Црне Горе

Острог (1920) у доба „шпањолице и Острог (2020) у доба короне: Није до пошасти, до (не)људи је

"Ако је Бог с тобом чега се бојиш, ако није чему се надаш?"

„Не дамо светиње“ и „Слога биће пораз врагу“ одјекивало је донедавно широм Црне Горе, региона и – свијета, док су из православља екскомуницирани представници црногорске власти, запрепашћени снагом мирних, протестних литија, властиту немоћ показивали несувислим, често и фашистичким изјавама, којима се грубо вријеђа 70% становништва.

А, онда нам је дошла – корона, а са короном прво препоруке, а онда и забране, међу којима и – забрана јавних окупљања. Стале су литије, као истинска „ноћна мора“ црногорског режима. А, онако успут, сакривајући се иза мјера по много чему контроверзног НКТ-а, режим је кренуо у обрачун са Црквом и вјерницима.

„Институције“ система су, практично, криминализовале православље – литургије, опијела, покушај вјерника да уђу у храм, запале свијећу и помоле се Богу. Васкрс, Марковдан, Ђурђевдан… сваки дан донио је нови сраман чин режима, и нову увреду вјереном народу.

Тако ће, по свему судећи, бити и на дан Светог Василија Острошког. Већ два дана полиција држи под „опсадом“ подострошка села, путеве и прилазе, ометајући вјернике у намјери да се поклоне свецу. Према ријечима очевидаца, на десет људи којима дозволе пролаз – полиција врати стотину.

И, само то је разлог да порта Горње Манастира тренутно изгледа овако. Кажу, крива је корона, иако сви знамо да су криви они који су одавано „препунили мјешину гријеха“, те и на овакав начин покушавају убити у „обичним“ људима посљедњу мрву солидарности и људског достојанства.

Прије стотину година, у јеку другог таласа шпанске грознице која је однијела више живота него Први свјетски рат, људи који су вршили власт у Црној Гори знали су да „није лако с Богом ратовати“, и ником није пало на памет да посавјетује, а камо ли забрани народу да дође под Острог, поклони се свецу, и замоли га за заступништво пред Господом.

Острог (1920) у доба „шпањолице и Острог (2020) у доба короне: Није до пошасти, до (не)људи је
Острог, 1920.

„Ако је Бог с тобом чега се бојиш, ако није чему се надаш?“, говорио је блаженопочивши патријарх српски Павле.

Проћи ће и ово, и опет ће васкрснути величанствене народне литије.

Одбранићемо и светиње и вјерска права која режим, вјероватно покушавајући да утре пут изградњи „новог домовинског идентитета Црне Горе“, тако сурово потире.

Преузето ИН4С

Back to top button