ВидеоЂорђе БојанићЗанимљивости

ОБАВЕЗНО СЛУЖЕЊЕ ВОЈНОГ РОКА – ЗА ДОБРОБИТ СВИХ

Није лако држави да пресече и каже, да ли ће, или неће бити обавезно служење војног рока после 11 година добровољног служења војног рока. У том периоду било је и цивилно служење војног рока. Део јавности сада жели служење војног рока, а део јавности то не жели. Сајт Српска историја је неколико пута писао о тој теми, а први генерал који је говорио јавно о враћању обавезног војног рока у интервјуу за сајт „Српска историја”, био је командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић.

Он је тада 16. јула 2018. године рекао:

А 2021. је рекао: Имајући у виду: ближу и даљу прошлост, политичко безбедоносну ситуацију, геополитички и геостратешки положај Србије, била Србија у ближој и даљој будућности: у НАТО пакту, источном војно – политичком пакту, било којем другом пакту, или неутрална, Србија треба имати моћну војску. Она мора и треба имати моћну војску. О броју тенкова и броју војника, никада не треба да одлучује неко ван Србије, већ искључиво и само Србија.

А шта генерал Симовић каже данас на крају 2021. године:

клип: Служење војног рока-потреба Србије

Идеално би било када би имали само војнике професионалце, али не живимо у идеалном свету. Све државе света се наоружавају и ни једна држава у свету не може дати писану гаранцију, да у наредних пет, 15 или 25 година, неће бити оружано угрожена. Једна од анкета у Србији о Војсци Србије, показује, да грађани Србије сматрају, да бројно стање људи мирнодопске и ратне војске треба повећати.

Већ 11 година, постоји добровољно, а не обавезно служење војног рока. Због недовољности добровољаца, војника, већи део регрутног контигента није оспособљен за одбрану државе Србије. Да би имали војнике професионалце, прво треба имати војнике на служењу војног рока. Војници професионалци, годинама извршавају несразмеран број задатака у односу на њихово бројно стање. Да би имали војнике резервисте и ратну војску, прво треба имати војнике на служењу војног рока. Имамо и једне и друге, али недовољно. Војнике резервисте имали смо и раније, имамо их и сада, али су стари. Подмлађивање војника иде веома споро, зато што имамо добровољно служење војног рока и недовољан број војника за резервни састав и ратну војску. Враћање обавезног служења војног рока, уз примену комбинованог модела попуне војске, војницима професионалцима, и војницима на служењу војног рока, потреба је Војске Србије и државе Србије.

Када је било актуелно служење војног рока, било је младића који су желели да служе војни рок, а било је и оних који нису желели да служе држави. Данас, према већини анкета, две трећине младих жели, а једна трећина младих не жели служење војног рока.

Терет ратова и оружаних сукоба деведесетих година прошлог века, НАТО агресије и Копнене зоне безбедности, на својим плећима су изнели, младићи на служењу војног рока, младићи старости од 18 до 28 година, заједно са својим одважним старешинама, активним официрима и подофицирима и резервним официрима и подофицирима.

Када је било актуелно цивилно служење војног рока, речено нам је, да ће младићи који служе у вртићима и народним позориштима, бити корисни држави када буду биле поплаве и пожари. Када су биле поплаве и пожари, нигде их нисмо видели.

Господо генерали, официри, подофицири и цивилна лица, свуда у свету, па и код нас, део омладине је посрнуо, користи дрогу, дуго времена седи поред рачунара, живи нездраво. Већина младих: не уме дугме на кошуљи да ушије, не зна кошуљу да испегла, не зна како се држи метла. Када су биле поплаве, Штабови за ванредне ситуације, позивали су младе људе да се одазову и напуне џакове песком или земљом, како би се утврдио бедем и спречила хаварија, несрећа и сачувало насеље. Део младих људи не разликује лопату од ашова, не зна шта је крамп, не зна шта је мотика. Део младих људи не зна ексер да закуца у дрво и даску, а тек теслом да изваде ексер из даске? Неизводљива мисија. Нису млади криви, млади су злато које треба чувати, брусити и спремати. Они требају држави. Незнање дела омладине, небитно је за свакодневни живот, то су животне ситнице, али је битно у време ванредног стања, у време поплава и пожара. Тада, сви ми, потребни смо нашој држави Србији, а посебно је тој држави потребно наше знање, не само нас који носимо униформе, него знање свих а посебно младих људи. Данас, део младих људи, јавно гласно псује, неумерено користи алкохол, не поштује родитеље, наставнике и професоре?! Део младих људи, не жели да ради неки посао који је солидно месечно плаћен, зато што нема радне навике.

Војска, сила небеска! Војска је била и остала Школа живота, у којој се стичу: животно знање, животно искуство и животно пријатељство. Ако држава уведе обавезно служење војног рока, не знам да ли ће увести, ја само сигурно знам да треба, у противном, пропадамо, приоритет служења војног рока биће обука. Без обзира што ће повремено бити ангажовани стручни појединци, стручна предузећа, обавеза уређења личног и заједничког простора постојаће. Обавеза заједничког уређења личног и колективног простора војника, постојала је, постоји и постојаће у свим војскама света.

Младићи из богатих и сиромашних породица, носиће исту одећу и обућу, добијаће исту храну и имаће исте обавезе. Војниковањем, живеће здрав живот, свакодневно од устајања и јутарње фискултуре, обуке која у једном делу треба бити интересантнија и садржајнија него што је сада, преко свакодневне истовремене исхране, до правовременог одласка на спавање, карактер војника биће јачи и они ће бити одговорније, озбиљније и културније личности за породицу, друштво и државу. Поред нападних и одбрамбених војничких вештина, у програму обучавања војника, потребно је да имамо и садржаје из самоодбране, борилачких вештина и борбе против тероризма. Војници ће током служења војног рока научити да рукују против-пожарним средствима и заштите људе од пожара. Научиће да зауставе крварење и пруже прву помоћ у саобраћајној незгоди, било којој несрећи, од уједа змија и других животиња. Поштовањем дисциплине, једностарешинства и субординације, научиће ко коси, а ко воду носи. Научиће да поштују старије од себе. Научиће шта је живот, научиће много тога у војсци што не би научили у цивилству. Они ће постати психо-физички здравији људи. Научиће: да бране свој праг, своју кућу, своје пријатеље, своју отаџбину, своју државу. Научиће да се снађу на непознатом терену и да преживе у природи. Научиће да рукују инжињеријским машинама, грађевинским машинама преведено на цивилни речник, научиће да рукују са инжињеријским средствима. Имаћемо: здравију омладину, здравију нацију, здравији народ, здравије грађане, здравије потомство, здравију државу и моћнију војску.

Не треба да их мазимо, то су већ учиниле маме и тате, посебно баке и деке. Треба да их челичимо, али не треба ни у суровости претерати. Они су нечија деца, нечији синови. Раније, када је било служење војног рока, било је регулисано да се војници зими једном, а лети два пута купају у седам дана. Данас, у ери информатике и друштвених мрежа, у 21. веку то је незамисливо. Морамо побољшати тренутне услове живота и рада. Све људске и материјалне ресурсе требамо подићи на ноге и добро се припремити за изузетно значајан државни задатак, а то је обавезно служење војног рока, ако држава донесе одлуку да се врати војни рок.

Свест потребе служења војног рока, треба да постоји без обзира која је политичка странка на власти. И поред тога што би војници током служења војног рока имали солидну месечну плату, што би спортисти имали могућност тренирања и такмичења, што би војници после завршетка војног рока имали предност приликом запошљавања у државним институцијама, што би се време проведено у војсци рачунало у радни и пензијски стаж, део људи сматра, да је служење војног рока губљење времена. Поштоване колеге, да ли је служење војног рока губљење времена у моћној Турској? Неко ће рећи, тамо мора да се служи војни рок, то није западно – европска земља. Да ли је служење војног рока губљење времена у древној Грчкој? Неко ће рећи, мора да се служи војни рок тамо, Грчка је у веома дугом временском периоду у великом конфликту са суседном Турском. Да ли је служење војног рока губљење времена у уређеној држави Аустрији, у Бечу, једном од најуређенијих градова света? Када сам тамо својевремено био, у војном хотелу сам упознао Милошевић Драгана из Жагубице, у униформи аустријске војске, служи војни рок, обавезан војни рок. Неко ће рећи, у Аустрији постоји служење војног рока и у Црвеном крсту. Тако је, постоји, али не постоји цивилно служење војног рока у вртићу и народном позоришту, то не постоји. Да ли је служење војног рока губљење времена у Швајцарској? Тамо све функционише као швајцарски сат, уређена држава, млади момци служе држави. Да ли је служење војног рока губљење времена у Финској, Норвешкој, а посебно у једној од најуређенијих држава на свету Шведској? Није! Напротив, служење војног рока, је корисно за све те младиће и државе у којима се служи војни рок. За сваког здравог, правог и младог, човека у Србији, и за нашу другу мајку Србију, већа је штета не служити, него служити војни рок.

Ако се врати служење војног рока, с правом, део грађана питаће се коме поверава синове и коме поверава ћерке, које би добровољно служиле војни рок. Разумем мајке у Србији, биле би забринуте да се не догоди њима оно што се догодило мајкама деведесетих година прошлог века. Тада су војници на служењу војног рока, отишли у рат. Учиниће се све да војници не иду у рат ни у завршној фази служења војног рока. Војници, подофицири, официри и генерали, најмање желе рат, зато што знају шта је рат. Али, ако дође до рата, у рат иду сви, мирнодопска и ратна војска. Највећа љубав на свету јесте дати живот за ближњег свог. Ко су ближњи? Отац, мајка, брат, сестра, породица, отаџбина, држава. Шта је наш задатак? Да старешински, очински и људски, прихватимо, обучимо и сачувамо те младе људе, и да их живе и здраве вратимо њиховим родитељима. То је наш завет, наш дуг, наша заклетва и наша највећа љубав према ближњима наших војника.

Господо генерали, официри и подофицири и војници, национална свест се развија 15. септембра, када је Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Али, националну свест треба развијати свакодневно. Српско јединство подразумева, јединство свих Срба у Србији, на Балкану и широм света где год да су, али 15. септембар подразумева јединство свих српских држављана и јединство свих грађана државе Србије. Ако да Бог, па се уведе служење војног рока, шест месеци, војници ће живети заједнички живот. Сви војници српског рода и несрпског рода у Србској војсци, у том периоду, они ће јачати националну свест, развијати патриотски дух и ширити љубав према српском народу и према свим народима, нацијама, националним мањинама и етничким групама у држави Србији. На нама је да их учимо, и да искрено и професионално о њима бринемо, и да их подсећамо и на знане и на незнане догађаје из наше ближе и даље историје.

Када војници шест месеци буду свакодневно слушали државну химну и гледали државну заставу, после служења војног рока, они ће бити цивили, грађани Србије. Онда ће се макар мање дешавати оно што се сада дешава. Део грађана, када чује државну химну или види државну заставу, шета, помера се, држи руке у џеповима! После служења војног рока, умањиће се та појава, многи ће се понашати онако како се понашају наши златни официри, подофицири, војници, цивилна лица, ви поштоване колеге. Како се понашамо ми, када чујемо државну химну, када видимо државну заставу? Без команде Мирно и уз команду Мирно, стајемо Мирно. Даће Бог, да већина људи у Србији, не само Срби, већ сви часни људи и који нису Срби, поштују државну химну и државну заставу. Тиме, поштују државу у којој остварују сва грађанска права.

Господо генерали, официри, подофицири, поштовани војници и уважена цивилна лица, ако држава уведе обавезно служење војног рока, ништа не добијамо. Добијамо више посла, више обавеза, већу бригу и још већу одговорност. Добија држава Србија. Ми смо дужни да се посветимо младим војницима који дођу у Војску Србије. Да помислимо да су наши синови и наша браћа, и да их чувамо као синове и као браћу. То је наша обавеза, зато што смо професионалци, а они долазе да служе војни рок. Ти војници који дођу да служе војни рок, они су потребни отаџбини Србији.

Господо млади официри, узданице наше, ви сте будућност Србије. И ми старији од вас, учили смо језике. Учите: енглески, руски, кинески, немачки, француски, италијански, турски, грчки, јапански, арапски, румунски, мађарски, чешки, холандски, португалски, учите који год желите језик али, говорите српски да вас цео свет разуме.

Приредила Српска историја

Back to top button