О светородности
култ Св. Симеона је обликован по узору на Владимиров, а Рашка је добила своју светородност, као што је имали и Дукља. Оно што је у Рашкој новина то је да је канонизована и Немањина жена Ана, као Света Анастасија.Треба имати у виду да је сакрализација краљевске круне извршена и у Рашкој, канонизацијој Стефана Првовенчаног. Међутим, ту се утицај Светог краља Јована Владимира не зауставља. Светородне династије постају и Лазаревићи, канонизацијом кнеза Лазара, који постаје Свети цар Лазар и кнегиње, односно Света царице Милице. Након изумирања Лазаревића, светородна лоза се сели код Срба у Угарску. Ту светитељи постају Свети Стефан Бранковић и Света мајка Ангелина...
Култ и државност… део са снимања филма ,,ПРВИ СРПСКИ ВЛАДАР СВЕТИТЕЉ СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР” који је у изради.
Ево колико су јаке везе између Светог Јована Владимира и осталих владарских династија које су владале Српским земљама. Сви они су се угледали на Житије Светог Јована Владимира, о томе се код Срба доста мало зна, па смо издвојили овај део, наглашава Ђорђе Бојанић.
За сајт Српска историја говори проф. др Ђорђе Ђекић,
Треба рећи да је Византија почетком 11. века успела да освоји све српске државе које су настале до тада. Најјачу државност испољила је Србија, а за њом Захумље. Дукља је до тада била једина српска држава о којој се у смислу политичке историје ништа није знало. За очекивати је било да до обнове државности дође тамо где је она била најјача у Србији или Захумљу. Међутим, до устанка и обнове државности долази већ 30 – тих година 11. века у Дукљи. Ако се погледа Дукља пре освајања и после освајања једина је разлика у томе што је она добила светитеља. Тај свети владар Владимир је утицао на самосвест Срба у Дукљи што доводи Дукљу у позицију да она постане водећа држава код Срба. Тиме се српској државности додаје нов елеменат светородност владара. Када Дукља буде постала краљевина из потребе сакрализације краљевске титуле он ће постати светитељ и краљ. То ће се десити најкасније крајем 70 – тих година 11. века када, како смо већ споменули Нормани га бележе као блаженог краља. Блажени је једна од титула светитеља. Дукља ће успети да се избори и за црквену самосталност, прво добијајући архиепископију у Дубровнику, а касније у Бару. Тиме ће државност бити заокружена.
Дукља ће свој примат међу српским државама задржати све до краја 11. века када ће примат преузети Рашка. Оно што треба рећи је да је Рашка кроз прву половину 12. века успела територијално да се прошири ослањајући се на Угарску, а склапајући добре односе и са Чешком, Русијом и Пољском. Међутинм, питање независности, црквене самосталности, добијања краљевства – државне независности, националне самосвести остало је као проблем. Тај проблем ће почети да решава Стефан Немања који је рођен у Дукљи где је постојао јак култ тада Светог краља Владимира. Он је још као удеони владар почео се угледа на кнеза Владимира из житија. Почео је да по угледу да њега подиже манастире као удеони владар: Св. Николу и Богородицу на ушћу реке Косанице у Топлицу. То је владар који је постао ктитор барем десетак манастира у својој држави. Подигао је Хиландар у Светој гори. Хиландар је добио статус царске лавре из које се бира прот – старешина Свете горе. Обдарио је манастире у Светој земљи између осталог Св. Гроба, у Солуну, Барију, Риму и другим местима. Пред крај живота повукао се у манастир и скончао живот као монах. Своју децу је васпитао да буду добри хришћани што ће довести до тога да Вукан 1199. обнови барску надбискупију за римокатолике у Рашкој држави. Стефан добије краљевску титулу 1217. а Сава православну архиепископију 1219. године.
Оно што је кључно то је да је Немања, као монах Симеон постао светитељ. Пишући његово Житије прво Сава, а потом и Стефан Првовенчани су се угледали на Житије Светог краља Владимира. Тако се у оба Житија јавља мотив издаје, боравак у тамници, пост и молитва, јављање анђела, жена – богоугодна супруга, слање крста, захваљивање Богу, заштитништва отечества, мироточење и слично. Дакле, култ Св. Симеона је обликован по узору на Владимиров, а Рашка је добила своју светородност, као што је имали и Дукља. Оно што је у Рашкој новина то је да је канонизована и Немањина жена Ана, као Света Анастасија.Треба имати у виду да је сакрализација краљевске круне извршена и у Рашкој, канонизацијој Стефана Првовенчаног. Међутим, ту се утицај Светог краља Јована Владимира не зауставља. Светородне династије постају и Лазаревићи, канонизацијом кнеза Лазара, који постаје Свети цар Лазар и кнегиње, односно Света царице Милице. Након изумирања Лазаревића, светородна лоза се сели код Срба у Угарску. Ту светитељи постају Свети Стефан Бранковић и Света мајка Ангелина. Идеја светородности је опет обновљена. Њихови синови прво Ђорђе па Јован биће српски деспоти, први од 1486. до 1494, а други од 1494 до 1502. Обадвојица су канозовани као светитељи. Истакли су се и ктиторском делатношћу, подужући нпр. цркву у Сланкамену и манастир Крушедол. Затим светородна постаје династија Штиљановића. Светитељи су као и код Немањића и Лазаревића и муж деспот Стефан и супруга Јелена у монаштву Јелисавета. Последња светородна династија је династија Петровића у Црној Гори. Њен изданак је митрополит Петар Први Петровић Његош. Како је био монах то није имао жену.
Једине српске династије које нису светородне и које прекидају континуитет од Светог краља Јована Владимира су Карађорђевићи и Обреновићи. Обе динстије нису дале ни једног светитеља.
Приредио, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
