– Прва црква ископана у Дубровнику је православна црква*; нађена је испод католичке катедрале коју је оштетио земљотрес 1979., у санацији катедрале 1981. откривена је православна црква из 6. вијека.
– постоје бројни документи у којима Дубровчани још од средњег вијека себе називају Србима, а свој језик српски, још 1364. године спомиње се дубровачки писар „Нико Бијелић, ђак српски“.
– 25. маја 1597. у доба кад су мало који народ и земља у Европи имале свој буквар, у Дубровнику је штампан српски буквар, буквар Инока Саве, 3 вијека прије Вука Караџића.
– 1638. године на једном огласу у Дубровнику пише да се он проглашава „на српском језику, да га свако може боље разумјети“.
– Иван Гундулић, највећи дубровачки књижевник, у 17. вијеку написао је своје највеће дјело „Осман“ надахнут српском епиком, а пјевања Османа је посветио Србији, задњи потомак породице Гундулић био је дубровачки градоначелник Франо Гундулић (Гондола) са краја 19. вијека, члан Српске странке.
– у 19. вијеку Дубровчанин Матија Бан први је употријебио израз четници за српске герилце, био је васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића и члан српске владе, по њему се зове Баново брдо.
– највећи и најутјецајнији дубровачки политичар, пјесник и филозоф 19. вијека, Медо Пуцић пише: „Са Ловчена вила кличе, здраво српски Дубровниче!“.
– у Дубровнику је српска странка побједила на свим изборима у којима је учествовала, све док није забрањена 1900. године.
– у пописима становништва до 20. вијека у Дубровнику нема Хрвата, 90 посто становника се изјашњава као Срби, остали су Италијани, Чеси, и други.
– почетком 20. вијека Аустро-Уграска населила је неколико хиљада људи у Дубровник и тиме измјенила национални састав града, дубровачки Срби католици у првој Југославији тјерарни су да се изјасне као Југославени, у НДХ су убијани, а у другој Југославији су се морали изјаснити као Хрвати.
– 1939. у Дубровнику су одржани масовни протести против споразума Цветковић – Мачек по којем су први пута у повијести Далмација и Дубровник ушли у састав Хрватске.
– 24. новембра 1991. више од 200 угледних Дубровчана на скупу у Цавтату доњело је одлуку од одбацивању било каквих веза са Хрватском и останку Дубровника у саставу Југославије, учесници тог скупа су од хрватских власти прогоњени, затварани, а многи су побјегли у Србију.
*Појашњење: Иако се формално кршћанска црква подјелила тек у 11. вијеку, још од најранијих времена постојале су разлике између источне и западне цркве, од теолошких разлика, разлике у хијарархијском устројство до различите архитектуре вјерских објеката, положаја олтара, итд. Та прва црква ископана у Дубровнику има све карактеристике источних, ортодоxних, дакле православних цркава, па је чак и хрватски археолози је тако класифицирају.
Пише Милисав Хорват
