ВидеоЂорђе БојанићКарашјок

НОРВЕЖАНИ ЗАВРШИЛИ СНИМАЊЕ ФИЛМА У СРБИЈИ, ОВО ЈЕ ЊИХОВ ДРУГИ ДОЛАЗАК

Ово је велики успех, коначно су се удружиле земља (народ) над којом је извршен злочин и земља у којој је извршен злочин над невиним народом.  Истина мора да се сазна!

Ове недеље, Београд, Ниш и Горњи Милановац имали су прилику да угосте продуцента Бранка Димеског, режисера Кјетила Палмqуиста и Терја Холма… људе из норвешке продукције PQX MEDIA који снимају филм о страдању Срба у Карашјоку (Норвешка) за време Другог светског рата.

,,Сабирају се речи потомака страдалих Срба у норвешким логорима. Све је ово тешко слушати.

Срећом све ће се ово наћи на филму ,,СТРАДАЊЕ СРБА У КАРАШЈОКУ“ који ће имати велику вредност за нашу историју, родољубље и културу сећања на наше претке који су крварили, прогањани, злостављани и били убијани.

Ми Срби не смемо то заборавити и све то морамо забележити и екранизовати.

Једино тако сазнаћемо тежину жртве и страдалаштва нашег напаћеног народа, који је цео прошли век прогањан, протериван, убијан, малтретиран, злостављан… само зато што су Срби.

Било је код нас Срба трагичних подела, а има и данас који би те поделе наставили и даље… на комунисте и монархисте (партизане и четнике), то је било време зла, када смо се буквално одрекли Српства и почели да се називамо југословенима (то југословенство се највише примило код нас Срба не и код Хрвата) и тако изјашњавамо, као да је ,,југословен“ нација, и време када смо и на Бога пљунули и престали Крсну славу да славимом (наравно, не сви…) то је наша трагедија.

Зато сада морамо и по том питању да се  ујединимо и да нам свима буде јасно да смо ми само Срби а не југословени, комунисти, партизани, четници.

Замислите, да у Карашјоку на табли која обележава страдалаштво пише ,,У спомен југословенским интернирцима који су овде изгубили животе…“ нигде се не спомињу СРБИ, како ће странац  (енглез, француз, јапанац, узбекистанац…) да зна ко су били југословенски интернирци и да су ту страдали само СРБИ, по попису 94 посто. Ту је и главна суштуна проблема и губљења СРПСКОГ националног идентитета, не случајно… већ ,,мудро“.

То сви прећуткују, а ту је суштина наших подела и пропасти… пропасти кроз сулудо ,,братство и јединство“.

Зар то није трагично? Али, ту маглу морамо да растерамо, и јасно СВЕТУ кажемо да су ту страдали СРБИ.

Коначно дошло је време за истину… ону без подела… ОНУ СРПСКУ!

Али, има и оних којима ће сметати ова Српска варијанта… али, борићемо се истином, чињеницама и аргументима.

Ми, сви, морамо бити само СРБИ, друго не можемо бити… једино као изроди“, прича Ђорђе Бојанић.

Ове недеље екипа из норвешке продукције вредно је радила, у Горњем Милановцу, биће ово врло занимљива прича. Ова пушка крије врло занимљиву причу, причу за понос… целу причу сазнаћете приликом гледања норвешког филма СТРАДАЊЕ СРБА У КАРАШЈОКУ.

Екипа је поново снимала кадрове у Омољици код Панчева, код једне дивне породице потомака српских јунака из Карашјока. У филму биће испричана и тужна прича о српским логорашима логора у Карашјоку, Недељку Топаловићу и Видоју Ристићу званом Чича (који је носио шајкачу), тешка прича и тешка судбина. Хвала милом Богу, што смо ово записали, снимили и овековечили. сведочанства ми Срби морамо сачувати од заборава.

Филмска норвешка екипа положила је венац и на  гробу Велимира Павловића... у филму чуће те и зашто је назван ђаче.

Велимирова прича почиње из Ниша, граду у којем је рођен, одрастао и где је радио као аутомеханичар. Њега је полиција са још десеторицом Нишлија из једне радње “покупила” и предали их Немцима у логор у Нишу, где се нашао са неколико стотина суграђана, а како је сведочио многи од њих су, причао је, убијани испред његових очију.

Његови потомци испричали су како га је једном приликом немачки официр упитао “СКОЈ, а?”, на шта је Велимир одговорио да не зна шта је то, а онда му је официр казао “Научићу ја тебе шта је то”, и кроз шалу својих другова из логора да ће бити “швабски ђак”, Велимир је постао Ђаче.

Велимир је нишлија и са групом Срба из логора ,,12.фебруар“ био депортован у логор Карашјок, где су градили пут ка Финској… и на страшне начине тамо злостављани и убијани.

Ђаче (живео је скоро сто година) је оставио вредне записе, које у филму преносе његови потомци.

Ето и теме за средњошколце и њихове наставнике историје… да обрађују српске личности и мученичке судбине, као што Јевреји раде са својим ученицима, а то исто кроз јеврејске пројекте раде и српски гимназијалци ђаци у теми Холокауст (страдање Јевреја) са примерима из јеврејских породица и личности, наглашава Ђорђе Бојанић.

Одличну причу испричао је и дека Милорад Ћебић (91.год), он прича о својој фамилији која је страдала од усташа и о протераним стричевима са својих огњишта, прича о петорици стричева који су протерани и убијени у логорима у Норвешкој.

Милорад Ћебић

Норвешка екипа боравила је и два дана у Нишу, где су поново снимани кадрови из Логора ,,12.фебруар“ са историчарима Александар Динчић и Ђорђем Бојанићем.

Ево како је било, кроз кратак видео прилог

Наша српска глумица Јасмина Стоиљковић, је изнела на свој начин део филма који ће бити и увод у овај врло значајан филм за нас Србе, ево и дела са снимања како је то све изгледало, а леди крв у жилама…

 

Интервју са Бранком Димеским о филму „Страдање Срба у Карашјоку“

Овај филм биће приказан и српској публици на лето 2022. године. Могуће да буде приказан и на ФИЛМСКИМ СУСРЕТИМА у Нишу.

Приредила Српска историја

Back to top button