Ђорђе БојанићКарашјок

Норвежани снимају кадрове и у Србији за филм о страдању Срба у Норвешкој

Норвешка продукција PQX MEDIA, следеће недеље на више локација у Србији (Београд, Ниш, Крагујевац) снима кадрове за норвешки филм о страдању Срба у Норвешкој (Карашјок).

,,Филм ћемо снимати на више локација у Србији. Урадићемо више  интервјуа са породицама страдалих српских логораша као и са истакнутим Српским историчарима који ће говорити на ову тему. Овај филм приказује  истину о страдању српских логораша за време Другог светског рата у норвешким логорима али и оним добрим Норвежанима  који су им помагали.

Хтео бих да се захвалим свима који су подржавали снимање филма Амбасади Републике Србије у Краљевини Норвешкој, Црквеној  Општини Свети Василије Острошки из Осла и Савезу Српских Удружења у Норвешкој. Такође велика захвалност професору историје и главном уреднику сајта Српска историја Ђорђу Бојанићу на пруженој помоћи у реализацији постављених циљева у Србији. Хтео бих да позовем све људе и организације да се укључе и помогну снимање јер на тај начин остаће  забележена истина колику су жртву поднели наши преци својим  страдањем у норвешким логорима за време Другог светског рата“, за сајт Српска историја говори продуцент Бранко Димески.

,,У Карашјоку сахрањени су 350 затвореника који су изгубили живот у масовним гробницама или поред пута где су радили.

Огромна већина је сахрањена у две велике масовне гробнице које се налазе неколико стотина метара од логора. Сада је близу места где се налази виша средња школа у Карашјоку. Вермахт је у септембру 1943. изјавио да је од 263 погинулих, 140 стрељано, а 123 умрло од исцрпљености и болести. После рата мртви Срби су сахрањивани на више места у општини Карашјок.

Педесетих година прошлог века посмртни остаци су премештени на ратно гробље у Ботну где се налазе тела свих Срба који су изгубили животе у северној Норвешкој.

Али у јесен 1953. године, Служба ратних гробница је ископала 217 мртвих тела који су лежали у три масовне гробнице и 33 из других места, укупно 250 мртвих. У јесен 1959. године пронађено је још неколико мртвих, сахрањених у гробу поред државног пута. Сви погинули Срби из логора на северу Норвешке сахрањени су на гробљу у Ботну код Рогнана у Нордланду. Године 1979. наводи се да је број налаза из Карашјока 254, односно седам мање него што показује прорачун. У неким од гробова пронађено је неколико кашика на којима је угравирано име.

Нису сва имена из Карашјока идентификована, али ако се као полазна тачка узме 199 мртвих из Карашјока, са сигурношћу се зна да су идентитети са спискова норвешке службе ратних гробница најмање 98% етничких Срба. Остале националности нећемо заборавити, али они ће бити изузетак у овој причи. Дакле, на основу извора можемо говорити о Српским логорашима када говоримо о мртвима из Карашјока“, за сајт Српска историја преноси норвешки историчар Knut Flovik Turasen.

ЕКСКЛУЗИВНО НА САЈТУ СРПСКА ИСТОРИЈА СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА У КАРАШЈОКУ (отвори линк)

ВЕЛИКИ ДОПРИНОС ДАЛИ СУ И НОРВЕЖАНИ КРОЗ СВОЈЕ СЕЋАЊЕ ОВОГ СТРАШНОГ СРПСКОГ СТРАДАЛАШТВА КОЈЕ ЋЕ СЕ НАЋИ У ФИЛМУ

 

Нилс Ерлинг Скоглунд је рођен 1932.године. Рођен је у Ваљохки – око 10 km северно од Карашјока. Сведочи о томе када је био у Карашјоку видео је да су логораши приморавани да насилно улазе у залеђену реку. Један од логораша који је одбио био је убијен.

Анне Марие Јохнсен је рођена 1933. године. Заједно са другом децом у Карашјоку делила је храну логорашима који су пролазили путем. Била је сведок како су се стражари брутално понашали према затвореницима.

Нилс Јонсен је рођен 1935.године. Он је живео на имању јужно од Карашјока.
Сећа се да су уз реку често долазили логораши који су бежали из логора.
Берит Стуенг је рођена 1929.године.  Сведочи о српским логорашима који су у Карашјоку градили пут према Финској 1942. године.

Нилс Јонсен и разговор са редитељем Кјетилом Палмквистом у октобру 2021.

МАМА КАРАШЈОК

Мама Карашјок је била племенита жена из Норвешке. Она је посла рата била позната јер је помагала Српским логорашима за време другог светског рата у Норвешкој. По доласку 300-400 Српских логораша у Карашјоку било је неопходно организовати помоћ с’обзиром да је било хладно и да су они били лоше одевени и изгладнели. Мама Карашјок са многима из овог краја поготову жена  удруживале су се  како би помагале Српским логорашима, делећи храну, одећу и у неопходним  потребама. Међутим  није било лако доћи до логораша и поделити им храну, јер је то било строго забрањено. Немачке војне власти су саопштиле уколико покушају да помогну логорашима ризикују да сви буду убијени, у филму говори Хјалмар Стрøминг.

Филм о Српским заробљеницима у Норвешкој биће доступан на лето 2022 године.

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
Back to top button