Норвешки историчар обишао Школску управу Ниш

На радном састанку код начелника Школске управе проф. историје Предрага Нешовића са норвешким историчарем Кнут Фловик Торасеном и колегама из Ниша.

Тема састанка: Срби у норвешким логорима (1941-1945). Резултати нових истраживања.

Састанку присуствовали: начелник Школске управе, Предраг Нешовић, директор медицинске школе Мирослав Савић, историчар Александар Динчић, др Дејан Антић, продуцент и писац Бранко Димовић Димески, историчар Ђорђе Бојанић и историчар Кнут Фловик Торасен.

Разговарано је и о будућој сарадњи и могућем предавању и размени података и чињеница до којих је дошао норвешки историчар Кнут Фловик Торасен  кроз дугогодишња истраживања, за професоре историје и студенте историје. Размењена су искуства, нове чињенице и подаци.

Кнут Фловик Торесен је истражујући дошао  у посед документа из 1942 године, који су за нас врло значајни и занимљиви, који доста тога јасно указују на многа дешавања у том времену страдања Српског народа. Наређење које немачка команда издаје стражарима логора приказује заправо да се ради о геноциду према једном народу или можемо слободно рећи планираном масовном убиству:

1. Срби су подљуди-нижа врста,

2. Држите одстојање најмање пет метара,

3. Слободно употребите оружје,

4. Срби су лукав и лажљив народ.

Ово су само неке од тачака документа које недвосмислено указују на то како су се односили  према Србима у логорима у Норвешкој за време Другог светског рата.

Он је и аутор књиге У НОРВЕШКУ СМРТ, која се може наћи и у српским књижарама (преведена на српском језику), у књизи се говори о Српским интернирцима у нацистичким логорима смрти на северу Норвешке, засновано на причи Николе Рокића.

Разговарано је и о филму који је у изради ЛОГОР СМРТИ У КАРАШЈОКУ, састанку је присуствовао и продуцент филма Бранко Димовић Димески.

Циљ ће бити и да ученици осмог разреда и ученици средњих школа погледају овај филм.

Норвешки Нато официр и историчар Кнут Фловик Торесен, у пролеће 2004. када је био Погром и агресија од стране шиптара на Космету спасио је манастир Грачаницу од уништења и паљења, као што су урадили са многим светињама на Космету. Занимљиво је и то да се он 2002. крстио у српској цркви у Скугрићу код Модриче у Републици Српској, исте године се венчао и оженио Српкињом. Заједно имају двоје деце, норвешко-српске која су такође крштена у Скугрићу, зато и не чуди што је преко два дана био и непрекидно руководио одбраном Грачанице (у Нато униформи) и како каже и његове православне светиње, и тако није дозволио да и она буде уништена и спаљена, преноси Ђорђе Бојанић.

Приредила Српска историја