Ђорђе БојанићКарашјок

Норвешки историчар обишао Школску управу Ниш

Историчар Кнут Фловик Торасен, на радном састанку са колегама из Ниша

На радном састанку код начелника Школске управе проф. историје Предрага Нешовића са норвешким историчарем Кнут Фловик Торасеном и колегама из Ниша.

Тема састанка: Срби у норвешким логорима (1941-1945). Резултати нових истраживања.

Састанку присуствовали: начелник Школске управе, Предраг Нешовић, директор медицинске школе Мирослав Савић, историчар Александар Динчић, др Дејан Антић, продуцент и писац Бранко Димовић Димески, историчар Ђорђе Бојанић и историчар Кнут Фловик Торасен.

Разговарано је и о будућој сарадњи и могућем предавању и размени података и чињеница до којих је дошао норвешки историчар Кнут Фловик Торасен  кроз дугогодишња истраживања, за професоре историје и студенте историје. Размењена су искуства, нове чињенице и подаци.

Кнут Фловик Торесен је истражујући дошао  у посед документа из 1942 године, који су за нас врло значајни и занимљиви, који доста тога јасно указују на многа дешавања у том времену страдања Српског народа. Наређење које немачка команда издаје стражарима логора приказује заправо да се ради о геноциду према једном народу или можемо слободно рећи планираном масовном убиству:

1. Срби су подљуди-нижа врста,

2. Држите одстојање најмање пет метара,

3. Слободно употребите оружје,

4. Срби су лукав и лажљив народ.

Ово су само неке од тачака документа које недвосмислено указују на то како су се односили  према Србима у логорима у Норвешкој за време Другог светског рата.

Он је и аутор књиге У НОРВЕШКУ СМРТ, која се може наћи и у српским књижарама (преведена на српском језику), у књизи се говори о Српским интернирцима у нацистичким логорима смрти на северу Норвешке, засновано на причи Николе Рокића.

Разговарано је и о филму који је у изради ЛОГОР СМРТИ У КАРАШЈОКУ, састанку је присуствовао и продуцент филма Бранко Димовић Димески.

Циљ ће бити и да ученици осмог разреда и ученици средњих школа погледају овај филм.

Норвешки Нато официр и историчар Кнут Фловик Торесен, у пролеће 2004. када је био Погром и агресија од стране шиптара на Космету спасио је манастир Грачаницу од уништења и паљења, као што су урадили са многим светињама на Космету. Занимљиво је и то да се он 2002. крстио у српској цркви у Скугрићу код Модриче у Републици Српској, исте године се венчао и оженио Српкињом. Заједно имају двоје деце, норвешко-српске која су такође крштена у Скугрићу, зато и не чуди што је преко два дана био и непрекидно руководио одбраном Грачанице (у Нато униформи) и како каже и његове православне светиње, и тако није дозволио да и она буде уништена и спаљена, преноси Ђорђе Бојанић.

Плакат за премијеру и биоскопе, која ће бити на ћирилици

Приредила Српска историја

Back to top button